500x100-1

Манастир Забел - заборављена духовна светиња

Православни верници из пограничног региона и ове године су прославили велики празник Успење Пресвете Богородице у манастиру Забел у селу Никуљане, Општина Старо Нагоричaне.

Сузана Николиќ

Бројни становници околних села Челопека, Старог Нагоричaна, Алгуње, као и из Куманова, Скопља, Криве Паланке и других крајева Македоније и Србије који потичу одаведе, вратили су се у родни крај да обиђу светињу. После јутарње литургије, постављена је празнична трпеза, a игра и песма је трајала до касног поподнева. Сваке године се бира кум славе, а ове годинe било их је осморо.

Мој отац је био свештеник у овом манастиру од 1975. године до пензионисања. И данас смо се окупили на овај велики празник. Ја сам прошле године обећала да ћу ове године бити кума за здравље и срећу своје породице. Када сам то прихватила поручили су ми да ове године дођем са унуком и жеља ми се испунила јер сам добила унука Андреју,- прича Андријана Вељановска, која је са својом породицом славила уз богату трпезу.

Велики црквено-народни сабор Велике Богородице сваке године почиње у предвечерје празника и траје целе ноћи. Ове године ја захладило па је било мање људи од предходне, али то није био разлог да они који су дошли не уживају у јединственој и непоновљивој природи.

Ово место је Божји рај. Овде је природа нетакнута, јер Бог није штедео када је стварао. Овде има свега што може да се пожели за одмор душе и тела. Сада би човек само требало да се потруди да искористи сву ову лепоту. Ми морамо да помогнемо да се врати некадашњи сјај овом светом месту. Општина би требало да обезбеди средства за изградњу инфраструктуре до самог храма и да овде уреди излетничко и духовно место, које недостаје нашем крају – кажу мештани суседних села.

Последњих десетак година, традиционално Општина Старо Нагоричане поводом овог празника организује велику мото трку у близина манастира, коју посети неколико хиљада људи, углавном младих. То је допринело популаризацији самог места, али недостају други садржаји да би се боравило и да се остане више дана.

Манастир Забел се налази на петнаестак километара североисточно од Куманова, на тромеђи између села Никуљана, Старог Нагоричана и Челопека, где претежно живи српско становништво. Налази се у густој храстовој шуми. Сама локација на којој је подигнута светиња, подсећа на гнездо. Изгледа да је скривен и забачен, па нам се чини како да је заборављен. Сав је у корову и препуштен људском нехају. Некада су у манастир долазили многи верници из ових крајева, често и из других места ван овог краја.

„Некада су се ту укрштали многи путеви па су у манастир долазили верници или путници-намерници. Најчешће из Србије, који су ноћили у конацима. Са поседима плодне земље и густом шумом, манастир је био један од најбогатијих у овом крају. Опслуживали су га двадесетак фамилија, које су чували пар стотина оваца, неколико десетина грла крупне и ситне стоке. У порти манастира било је неколико бунара, амбара, воденица, фурњи за печење хлеба и све остало што је било потребно једном богатом домаћинству. У манастиру је било и калуђера. Светиња је била жива. После рата они су били протерани и живот у манастиру је замро,- каже Слободан Јовановић из Старог Нагоричана.

Сада је древни манастир Забел препуштен зубу времена и претвара се у руину. У манастиру је одавно замро и духовни живот, без богослужења и литургије. Небрига људи и запуштеност довели су до тога да буду потпуно срушени конаци, стаје, помоћни објекти. Распала се и манастирска капија. Порушени објекти немо сведоче о људској небризи према духовном наслеђу...

По путописцу Јовану Хаџи-Васиљевићу, ова црква је зидана од 1852. до 1856. године. Сазидана је од меког тесаног камена. На своду има један мали торањ, на коме стоји натпис о грађењу. Али постоји и предање да је ову цркву зидао кнез Лазар и да игуман држи у рукама његову повељу.

Ми смо поклонили велику пажњу овом предању, али ништа од тога ни смо нашли, - пише Хаџи-Васиљевић.

То се поклапа и са причом да је ова црква Пресвете Богородице изграђена још 1330. године. Као и већина православних светиња на простору данашње Македоније, у време отоманске владавине и ова црква је била потпуно срушена. Непосредно поред манастира налази се гробље са посмртним остацима неколико некадашњих монаха који су служили светињи.

Легенда која се чује и преноси с колена на колено и данас живи у народу ових крајева. Према истој под рушевинама манастирске цркве остала су само три гроба у олтару. Неком сељаку, деда Стевану који је живео недалеко од манастира, у сну је „дошло“ да је у једном од гробова у олтару сакривено благо, којим треба обновити стари манастир. Понесен тим сном он је копао и, заиста пронашао сакривено злато. Потом је отишао код игумана манастира Пресвете Богородице у селу Матејче, да затражи благослов и сагласност из Цариграда да дозволе обнову светиње. И, би благослов, каже се у очуваној причи верника. Обнова је почела 1852. године. На темељима старе цркве, „величине 12 пута 7 аршина“, за четири године изграђен је нови храм. Неимари су поставили и олтар, али нису стигли да заврше фреско-живопис и комплетно унутрашње уређење храма. После толико година, нико се није нашао да цркву заврши и сачува је од пропадања.

Црква Успење Пресвете Богородице, ипак, кроз векове одолева времену, чувајући макар део вредности и лепоте остављене од неимара. Пре десетак година вандали су из цркве украли четири иконе старе више од сто педесет година. Икона Мајке Богородице, буквално је извађена из олтара светиње. Аутори украдених икона су били познати фреско-сликари Дичо Зограф и Зафир Васиљевић из Дебра. Стручњаци кажу да је вредност украдених реликвија, просто, непроценљива. Старији житељи из ових крајева на северу Македоније кажу да је то прва крађа икона, али и да је сама „судбина цркве врло тужна“.

Већи део фресака је украден, а лопови никад нису пронађени. Манастир је честа мета вандала. Пре неколико година прекопан је олтар, највероватније од стране дивљих копача који су тражили закопано злато. Током 2005-2006. године фреске су поново насликане и враћене на старо место. Поправљен је и кров, па сада црква не прокишњава,- каже млади свештеник Даниел Антевски, који само неколико година служи у манастиру.

На туристичкој карти

Све већа посећеност манастира Забел на дан Велике Госпојине, улива наду да ће овај православни храм бити обновљен и да ће бити враћен духовни живот у њему. Општина Старо Нагоричане, манастир Забел је поставила на своју туристичку карту, као изузетну дестинацију. До самог манастира може се стићи асфалтним путом из правца Старог Нагоричана и из села Никуљана. Исти пут повезује и село Челопек.Побољшана комуникација и приступ до манастира, додатно ће побољшати услове за оживљавање овог заборављеног духовног светилишта.

ПРОЈЕКАТ "ПОГРАНИЧНА ХРОНИКА" ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. СТАВОВИ ИЗНЕТИ У МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.