Одата почаст жртвама напада на Аџитепе и Куманово

Представници локалне и централне власти, амбасада, невладиних организација, политичких партија и грађани, као и удружења бораца из Куманова, Врања и Бујановца, код Споменика авијатичарима одали су почаст и обележили 85. годишњицу напада на Аџитепе и Куманово у Другом светском рату.

Напад је почео 6. априла 1941. године у 4:30 часова ујутру, када су на данашњем спортском аеродрому Аџитепе, на месту званом „Режановачка коса“, нападнути и уништени авиони Краљевског југословенског ваздухопловства. Том приликом је погинуло 15 пилота, официра и војника. Они су били прве жртве Априлског рата 1941. године.

Пре подне, док се водила ваздушна борба, немачки авиони бомбардовали су железничку станицу, њену околину и железничку пругу. Бомбе су падале и на сам град. Поподне, око 16:00 часова, бомбардовани су и други објекти у центру. Срушена је кровна конструкција зграде Општине, било је експлозија код основне школе, нове цркве, у близини старе гимназије, код војне пекаре, око поште, као и изнад сточног пијаца, где су се налазили магацини у Проевском сокаку. Било је и цивилних жртава, а погинуло је и 15 војника који су се налазили на положајима у близини старе војне болнице у Средореку.

Обележавање дана напада организовала је Српска заједница у Македонији, а присутнима се обратила председница Гордана Јовић-Стојковска.

„Полетели су рано ујутру, по закашнелој информацији о нападу. На ову територију су ушли први авиони немачке авијације, а не у Београд, како се најчешће истиче. Наше снаге нису имале модерне авионе, али је њихова храброст била јача од војне машинерије тадашњег немачког наоружања. Дали су своје животе као први камиказе на овим просторима – свесни силе која стоји пред њима, ударали су у непријатељске авионе како би успорили напад“, изјавила је Јовић-Стојковска.

Она је додала да за све генерације које су живеле у бившој СФРЈ, 6. април представља дан ужаса и сећања на догађај који је изазвао страдања, уништавање инфраструктуре и многе изгубљене животе.

Јовић-Стојковска је истакла да је у време великих светских превирања неопходно сачувати мир и стабилност у региону, јер мале балканске државе не могу да утичу на токове светске историје.