У „Српском везу“ традиција се поново тка – оживела радионица народних ношњи

Након паузе од једне деценије, поново је обновљена радионица за израду народних ношњи, која је функционисала у оквиру Културно-уметничког друштва „Српски вез“ у Куманову.

Иницијатива је покренута 2015. године када је формиран огранак друштва у Старом Нагоричану. Тада је средствима Европске уније набављено неколико разбоја и машина за шивење, чиме је започет рад прве радионице старих заната. Функционисала је само две године, а од августа ове године, захваљујући групи ентузијаста из „Српског веза“ и Српске заједнице, уз подршку Министарства за односе међу заједницама, пројекат је поново заживео.

Председник КУД-а „Српски вез“, Далибор Китановић каже да се набавком нових материјала, и још неколико разбоја и машина за везење, као и опреме за израду накита и опанака, започела нова сезона израде рукотворина.

„У овом тренутку на пројекту ради магистар модерног ткања Миодраг Анђелковић из Врања, експерт у овој области, који нам много помаже при изради ношњи. Заједно са нашим члановима – фолклорашима и учитељицама српског језика, са великим жаром и
посвећеношћу су успели да израде више комада народних ношњи, појасева и накита“, изјавио је Китановић.

Део израђених ношњи недавно је изложен у Центру за културу у Куманову, на годишњем концерту „Српског веза“. Посетиоци су имали могућност да виде мушке и женске ношње из Куманова, Старог Нагоричана, Врања, Лесковца, Гњилана и других крајева, које су израђене од природних материјала и имају верни приказ аутентичних орнамената. Колорит боја и везова нас нису оставили равнодушним.

Уметнички руководилац КУД „Српски вез“, Марко Младеновски, дипломирани етнокореолог и кореограф, објашњава да је свака ношња резултат посвећеног рада и љубави према традицији.

„Tрудимо се да свако парче буде што аутентичније, користимо материјале какве су користили наши преци. Изаткали смо појасеве, правимо везове и украсе традиционалним техникама. На пример, влашка женска и мушка ношња, је од природних материјала, чији је процес израде сачуван кроз генерације које су се тиме бавиле. Ношња је лепша ако је аутентична, израђена као у прошлости. У нашој радионици направљена је и шумадијска дечја ношња, као и женска свакодневна ношња из Старог Нагоричана, какву и данас носе старије жене – са традиционалном кецељом, четворно тканим појасом и крпом за брисање која се користила при кућним пословима“, каже Младеновски.

У оквиру изложбе представљене су и аутентичне кумановске ношње – летња мушка одећа у белом, са израженом срмом и црвеним појасом. Карактеристична је по начину повезивања, односно ношења мараме код мушкараца. Код жена су на футама приказани кругови (кола), а на доњем делу кошуље доминира црвена, црна и зелена боја. За кумановски крај је типично ношење беле саје или белосајкe.

Ту су биле и ношње из Косовског Поморавља, тачније из Гњилана, које су препознатљиве по неуобичејеним бојама и богатим украсима, затим мушка и женска шопска ношња из Србије, аутентична ношња из Лесковца, која може да се сретне и у околини Врања, у јужној Србији – са тамнијим тоновима и разноврсним колоритом у појасу, као и ношња из Горње Пчиње, карактеристична по первасима (колима) која су приказана на тканини. 

Своје место у збирци нашла је и ношња из Црне Траве, у Србији.

„У женској ношњи Црне Траве пада у очи то што су желели да покажу колико су богати и моћни и зато је срма зaступљенија. Употпуњена је једним делом накита који се најчешће користио само за свечане прилике, најчешће на свадбама“, каже кореограф.

Посебну пажњу привукла је дечја банатска ношња, препознатљива по широким панталонама код дечака и дугој кошуљи, а код девојчица је једноставнија – бела кошуља са црним јелеком, који може да буде и црвене или зелене боје.

„Српски вез“ не користи само стилизоване ношње, већ у својој збирци има и оригиналне примерке из 19. и 20. века. Најрепрезентативнији примерак је оригинални комплет шумадијске ношње.

„Та ношња је део наше збирке још од самог оснивања друштва. Веома је драгоцена и израђена је крајем 19. века. Карактеристичан је гобленски вез кецеље, као и четворно изаткан појас, за разлику од других делова који су двојно (дупло) изаткани“, објашњава Младеновски.

Председник Китановић планира од следеће године да организује бесплатну обуку за неколико жена које већ имају искуства са шивењем и ручном израдом, с циљем да усаврше своје знање у изради ношњи, етно накита, торби и украса. Он наглашава да су ношње највећи трошак за свако културно-уметничко друштво, па је због тога њихов циљ да сачувају од заборава традицију ткања и да самостално израђују ношње за друштво.

„Један комплет од 12 пара народних ношњи кошта преко 7.000 евра. Ми желимо сами да их израђујемо. То ће бити добро са економског аспекта, а и наше друштво ће бити богатије. Зато је ова радионица од велике важности и покушаћемо да је развијемо. Кад се има визија и јасна циљ, онда је пут лакши и може да се пређе. Желимо да покажемо да и са мало средстава, али много посвећености, жеље, визије и едукације, може да се уради много више за културу“, истиче Китановић.

У плану је отварање изложбеног центра за продају ових сувенира, јер то недостаје Куманову, место где ће се пред грађанима представити српско и македонско културно наслеђе, као и пред туристима који посећују Куманово.

„Такви центри постоје у сваком граду у Србији, и њихово искуство желимо да пренесемо и овде. Циљ је да мотивишемо младе да се укључе у радионицу и да не дозволимо да изумре културно наслеђе. Надам се да ће надлежни у општини имати слуха, као и друге институције и да ће ова иницијатива постати бренд Куманова“, наглашава Китановић.

Културно-уметничко друштво „Српски вез“ је синоним за очување српске традиције,језика и идентитета, али је истовремено и промотор и македонске културе и заједништва између народа. На наступима широм земље и у иностранству представљају се играма из целог региона и шаљу поруку љубави, пријатељства и међусобног поштовања.

Оживљавањем радионице за израду народних ношњи, још једном потврђују своју мисију – очување старих заната, традиције и заједништва - вредности које Куманово чине препознатљивим по свом богатству народне уметности и међуетничком суживоту.

Сузана Николић