Хотел „Куманово“ је изграђен почетком 20. века као први репрезентативни смештајно- угоститељски објекат у граду. И након скоро сто година објекат одолева зубу времена, иако је у очајном стању због небриге надлежних институција.
Тридесетих година прошлог века у Куманову је изграђен први репрезентативни хотел за потребе града који је стално растао и развијао се. Када је Куманово достигло 15.000 становника, октобра 1932. године, одлуком суда промењен је статус насеља па је од вароши Куманово прерасло у град. Таква одлука је донела веће обавезе и одговорности општинским властима, међу којима је и већи обим смештајног капацитета.
Потребу за изградњом репрезентативног хотела успешно је решио кумановски угоститељ Васа Поповић (1879-1974), који је на месту старе турске кафане, преко пута данашње општинске зграде, изградио познати хотел „Куманово“.
Репрезентативно здање је пројектовао његов пријатељ, руски инжењер Владимир Антонов, који је у Куманово дошао 1925. године и био назначен за општинског инжењера.
Изградња хотела почела је 1928. године на месту где је била кафана „Победа“, а 1930. године свечано је пуштен у употребу. Хотел „Куманово“ је тада био најрепрезентативнији угоститељски објекат, и деценијама касније носио је исти епитет.
„У хотелу на спрату било је соба за спавање, простран ресторан је био на приземљу као и летња башта. Постојала је и берберница где су гости могли бесплатно да користе услуге салона. У ресторану хотела „Куманово“ одржавале су се забаве и друге свечаности на којима су учествовали само чланови богатих породица и представници власти“, пише Димитар Масевски у публикацији „Кумановска кафеана“.
Први закупац хотела био је Стеван Радоњанин - Сремац хотелијер и један од најбољих угоститеља у Куманову пре рата. После њега, неко време хотел је водио Евто Поповић, син Васе Поповића, који се такође бавио угоститељством.
Услуге новог хотела највише су користили официри Пешадијског пука српске војске, који је био стациониран у Куманову, али и друга војна лица са породицама. У хотел су долазили и други виђенији Кумановчани, али и посетиоци из околних градова. У пространој летњој башти гостовали су познати оркестри народне музике и путујућа позоришта.
Да је нови хотел био место где се долазило да би се био виђен, пише и писац Звонко Стојановић Хаџипоповић, који је овековечио један тренутак битисања овог хотела:
„...То су предосетили сви из једног већег друштва виђенијих кумановских млађих људи које краси отменост и префињеност. Они су из познатих кумановских породица и у знак своје аристрократске продуховљености носе беле ешарпе и тамнија одела, посебно увече. Разуме се, лети су одела светлије боје. У истом тону су и обавезни жирадо шешири на њиховим главама... Видно пролећно расположени и мајски распевани седе испред тек отворене баште новог и модерног хотела „Куманово“. Изабрано друштво по давнашњем познанству и истим духовним укусима испија шприцере уз мезе и увек разговора о честим посетама Скопском позоришту, концертима у скопском Официрском дому, и популарним прочитаним књигама...“
Према хроничару Димитру Масевском, власнику овог хотела, Васа Поповић се убрајао у круг познатих Кумановчана, који је у том периоду имао значајну улогу у тадашњем друштвеном животу града. Пореклом је био из свештеничке породице из кумановског села Дренак.
„Најпре је желео да настави породичну традицију и завршио богословију у Призрену, са жељом да се бави свешетеничким позивом у Америци, међу македонским становништвом. Међутим, на молбу својих родитеља Васа не само што није отишао преко океана, већ је одустао и од свештеничког позива. Уз помоћ својих родитеља 1922. године купио је двоспратну кућу у улици „Краља Петра“ бр. 7, од Кумановчанина који је живео у Скопљу, и отворио кафану „Победа“. Локал се налазио преко пута Ућумата – на месту где је данас седиште локалне самоуправе. Кафану је давао и под закуп, а сам је водио винарски подрум у породичној кући, која се налазила преко пута кафане, одмах до џамије. Занимљив је и податак што је Васа улагао и у домаћу производњу пива, за шта је монторао и опрему. Како би се производња развила позвао је Вајсера, познатог чешког произвођача пива. Упркос напорима, производња је кратко трајала, а убрзо затим Поповић је постао акционар Скопске пиваре“, пише Масевски.
Након Другог светског рата, хотелот „Куманово“ је национализиран и дат је на управљање предузећу „Бисерка“. Наставио је се радом до деведесетих година прошлог века, када је предузеће пропало и отишло у стечај, а објекат остављен да пропада. Од недавно хотел има новог власника, након завршетка стечајног поступка.
Хотел Куманово се налази преко пута општинске зграде и свакодневно је пред очима локалних власти, које не предузимају ништа како би се заштитило од распадање здање старе кумановске архитектуре, која сведочи о једном времену и урбаном развоју града.
Према доступним архивским материјалима, у Куманову је у августу 1919. године било 35 угоститељских објеката. Чак 15 су били хотели „који примају путнике на преноћиште“, као што су хотели „Србија“, „Централ“, „Ниш“, „Вардар“ „Победа“, „Скопје“, „Пирот“ ...
После сто година, Куманово је данас један од ретких већих градова у региону који нема репрезентативни хотел, иако се налази само 30 километара од Скопља и носи примат центар Североисточног региона. Општина са око 100.000 становника у којој се укрштају најфрекфентнији трансевропски коридори исток-запад и север-југ нема ни један озбиљни смештајни капацитет. Неколико малих приватних хотела и пансиона у околини града, који могу да приме једва педесетак гостију је целокупни смештајни кашацитет Куманова.
Након пропадања некадашњег предузећа „Бисерка“ и затварање оба хотела „Кристал“ и „Ку-Ба“, који су имали 400 лежајева, нико од приватника није појавио интерес да изгради сличне објекте који ће задовољити потребе конгресног, ђачког, бањског, спортског и другог туризма у граду и региону.
2008 - 2025 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk