Један од најлепших и најрепрезентативнијих објеката у Куманову, спортска сала Соколана, изграђен је почетком прошлог века и ове године слави 90 година постојања. Мало људи зна да је ово величанствено здање било намењено као свадбени поклон краљу Александру Карађорђевићу.
Играо је легендарног Досета у представи „Бегалка“, поводом великог јубилеја града Куманова. Остварио је значајну сарадњу са легендарним КПГТ-ом и српским и југословенским редитељем Љубишом Ристићем у оквиру које је глумио у култним представама „Ричар Трећи“ и „Псовање публике“. За његово животно опредељење пресудну улогу имала је југословенска кинематографија, а највише би волео да игра представе по текстовима Горана Стефановског, јер сматра да су најближи данашњем начину живота
Становници пограничног планинског села Алгуња, тачније махале Татариновац и Сејдинце, живе у две државе. Поделом бивше СФРЈ, кроз њихово село је „прошла црта“ названа македонско-српска граница и променила њихове животе. Сада су им куће на територији Македоније, а дворишта, баште и њиве у суседној Србији.
Ново Село лежи на падинама Скопске Црне Горе у југозападном делу Кумановског поља, на осам километара од Куманова, а граничи се са Љубодрагом, Умин Долом, Романовцем и Ропаљцем. Да би се стигло у овај живописни крај, најбоље је кренути старим путем Куманово – Скопље.
Сваки сусрет и свако подсећење на манастир Матејче у истoименом селу у Општини Липково буди у нама помешена осећења. Радост због поновног сусрета са овим импозантним здањем и врхунским делом средњовековне архитектуре и тугу због тога што је препуштен зубу времена и вандалима, љутњу због неиспуњених обећања надлежних, опште незаинтересованости државе, цркве, и свих оних који су на било који начин дужни да брину о овом културном наслеђу изузетне вредности.
Када је пре готово три деценије Петар Диклић из села Брлог са својом породицом, као избеглица из Хрватске, дошао у Македонију, није ни претпоствљао да ће остатак живота провести ту. Као и велики број Срба из Крајине, он је 1991. године под притиском хрватске војске, напустио родно огњиште и хиљаду километара далеко од земље својих предака, у кумановском селу Војник, започео живот од нуле.
Широј јавности је мало познато да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова. Два сата пре него што је бомбардован Београд у 6.30 часова, на данашњем спортском аеродрому Аџитепе, на месту званом „Режановачка коса“ нападнути су и уништени авиони Војног ваздухопловства Краљевине Југославије, а живот је изгубило 15 пилота, официра и подифицира. Они су прве жртве априлског рата 1941. године, иако је овај податак непознат и нигде се не спомиње у званичним документима.
