У циљу очувања и промоције српске културе и традиције, језика и обичаја у Македонији и на ширим просторима, група ентузијаста и заљубљеника у фолкор је пре 8 година основала Културно уметничкото друштво „Српски вез“ у Куманову. У досадашњи рад „Српског веза“ уткана је велика посвећеност, пријатељство, љубав и искреност, вредности које се преносе на сваком концерту и свакој публици.
Главни иницијатор и идејни творац друштва је његов први председник и оснивач, покојни, Горан Стојковић. Он је успео да окупи људе и довољно средстава за формирање друштва. Оснивачка скупштина „Српског веза“ одржана је 23. септембра 2013 године. Поред Српске заједнице значајану подршку и помоћ дала је и Демократска партија Срба у Македонији (ДПСМ).
„Основни циљ и задатак друштва било је приближавање српске традиције деци најмлађег узраста, ширење и очување српске културе и српског идентитета у Македонији као и сарадња и ширење пријатељства са македонским народом и осталим заједницама које живе на овим просторима. КУД „Српски вез” је искључиво потребан за опстанак српског идентитета, српске културе, традиције и српског језика у Македонији, имајући у виду да је циљна група искључиво млада популација“, почињемо разговор са садањашним председником Далибором Китановићем, у просторијама друштва, које се налазе у Дома културе у Куманову.
Нашем разговору се прикључила и Жаклина Милинковић, једна од оснивача друштва, која каже да је за њу „Српски вез“, емоција, другарство и братство. Из ове перспективе све изгледа другачије, али тада је било и неверних Тома, који су са скептицизмом гледале на њихову идеју. Али то их није поколебало да раде на случају и после дведесет година, да реализују идеју, која се актуелизирала још 90-година прошлог века.
Милинковић каже да су тада многе ствари договорене и направљене без много новца на „часну реч“, коју никад нико није погазио.
„Ја сам симбол старог времена. Времена ентузијазма, самофинансирања. Време другарства и поштовања. У односу на почетак данас је „Српски вез“ институција. Када смо почињали били смо без просторија, без играча, само гола идеја и Горан Стојковић. Визија је била да ћемо се изборити да имамо образовање на српском језику до средње шкооле, то су биле његове идеје које нас држе и данас. Хвала Богу што је после њега дошао овај млади човек, „вредно дете“, и наставио његовим путем. Ако нас Горан гледа одозго верујем да је задовољан тиме што смо постигли. Уложили смо много труда, али се исплатило, успех је неминован,“- изјавила је Милинковић.
Праве вредности путоказ васпитања и одрастања
Српски вез је највише достигнуће народне уметности код Срба. Јединствен је по својим шарама и орнаментима по којима се и дан данас издваја српска култура, ма где у свету били њени креатори. У њему су уткане златне, сребрне и колоритне нити, које причају о давнинима, осећањима, али имају и печат садашњег времена, простора и личности, које говоре о баштини и задужбини и чувају од заборава српску традиционалну уметност и културу. Управо зато је Културно уметничкото друштво српске заједнице из Куманова одлучило да носи назив „Срски вез“.
Милинковић и Китановић се сећају да је било неколико предлога како да се друштво зове међу којима су „Свилен конац”, „Ситан вез” и други. Међутим, сви заједно су одлучили да је име „Српски вез” најадекватније за једно друштво које треба да функционише изван Србије и да буде прави симбол и репрезент српске културе и Срба у Македонији.
„Сваки почетак је тежак, поготово кад радите нешто за шта немате претходног искуства. Првих дана од оснивања имали смо свега петнаестак чланова. Међу њима био сам и ја, у то време као председник Омладинске организације ДПСМ-а, и први чланови „Српског веза“ били су моји омладинци са којима смо заједно полако оформљивали фолклорну секцију. Одмах на почетку оформили смо и малу групу играча од 7 до 15 година, у којој се за неколико дана пријавило преко 30 нове деце“, сећа се Китановић.
Данас, друштво броји преко 100 чланова који су подељени у 4 групе и то: школа фолклора у која спадају две групе први дечји ансамбл (од 6 до 10 година) и други дечји ансамбл (од 11 до 15 година), онда омладински ансамбл (од 15 до 18) и први извођачки ансамбл. Оркестар „Српског веза” броји 10 чланова, од којих 3 хармонике, 1 тупан, 2 кларинета, 1 кавал, 1 гајда, 1 гитара и 1 тамбура. Оснивач оркестра ја магистар Горан Зафировић који ради као професор у Средњој музичкој школи „Илија Николовски Луј” у Скопљу. У оквиру друштва постоји певачка секција и етно група.
„Један од наших циљева и мотива је, разуме се, да сачувамо српску културно- историјску баштину која је веома богата на овим просторима, то нам је у суштини највећа инспирација. Међутим, није мање инспиративан и рад са младим људима и жеља да окупимо што већи број деце без разлике које националности су, све са циљем да их склонимо са улице а поготово од компјутера и мобилних телефона. То је и наш крајњи циљ - да успемо преко традиционалних и правих вредности да утичемо на васпитање и одрастање деце. Да сваки наш члан из наших просторија треба да изађе као бољи човек, који зна које су праве и основне вредности у животу“, одлучан је Китановић.
У досадашњем периоду поставили су 10 кореографија и то: Кумановско поље, Игре из околине Пчиње, Игре из Шумадије, Игре из Призрена, Игре из Косовског поморавља, Шопске игре, Игре из Црне траве, Игре из околине Врања као и Игре из Баната.
Посебно су захвални људима који су помогли развоју и онима који још увек посвећено раде у друштву а то су кореографи Дени Синадиновски из Скопља, Перица Димковски, Марјан Бошковски, Милена Недељковић, Викторија Краљевска, Марко Младеновски-Цуци и др. Поред Срба међу члановима друштва има и Македонаца, Рома и других националности.
Другарство и традиција основни мотиви
Играчи кажу да је за њих најважније другарство, упознавање нових људи и ширење круга пријатеља, али и упознавање и чување њихове традиције и културе.
„Велика привилегија је што смо упознали и друге културе и обичаје, посебно оне у нашој матици Србији. Када видимо колико други народи поштују своју културу, схватамо колико је битно да се сачува сопствена традиција и моралне вредности, које су у данашње време опале“, каже Јелена Максимовић, чланица.
На наше питање ко боље игра, девојке или момци, Јелена каже да не може да се направи нека генерална подела, јер је то индивидуално.
„Све зависи од тога ко колико воли играње и какве афинитете има. Таленат има велики утицај, али са пуно труда и улагања нема велике разлике у квалитету играња девојака односно момака. Идеја је да играмо заједно и да то лепо изгледа“, завршава Јелена.
Виктор Николиќ (21), студент Факултета за информатику у Скопљу, сматра да је лична карта друштва „Српски вез“ игра Кумановско поље.
„То је најтраженија игра на нашим наступима док су остале такође везане за наш крај као што је Пчиња, Црна трава, Шумадија, али мени највеће задовољство представља играње игара са Косова, јер су ми тај ритам и та музика најбољи“, каже Виктор.
Он каже да постоји разлика између македонских и српских кола, а то је пре свега у ритму.
„Македонска музика је у 7/8 такту, док је српска музика бржа, динамичнија и доста од игара су брже. Ја са задовољством играм игре из обе земље“, каже Николић.
Он је против наметања туђих вредности, већ препоручује младима да раде на свом духовном здрављу и да чувају праве вредности и традицију своје земље.
Проблем ношњи и играча дечака
Један од највећих изазова и проблема са којима се суочава друштво је набавка стилизованих народних ношњи, које су прилично недоступне и скупе.
„У протеклих неколико година, захваљујући Управи за сарадњу са Дијаспором и Србима у региону Министарству спољних послова успели смо да набавимо из Србије неколико комплета народних ношњи како за одрасле тако и за децу. Исто тако, један део ношњи смо набавили на терену из народа а један део су сами људи донели у наше просторије. Можемо се похвалити тиме да имамо ношње које су, рецимо из Шумадије старе преко 100 година, и један примерак ношње из околине Куманова из 18. века“, каже Китановић.
Још један од проблема са којим се суочавају је и недостатак играча. Иако немају проблема са чланством, дечаци су мање заинтересовани за фолколор од девојчица.
„Константно имамо прилив нових чланова, али проблем је у томе што је мање дечака. У мањој групи од 30 чланова, само их је петорица или шесторица. У омладиснком ансамблу двојица тројица, у извођачима једва 8. Тако да нам је то велики проблем. Али се надам да ћемо и овај проблем превазићи“, каже Китановић.
Посебна прича је и финансирање КУД-а. Као аматерско друштво мали део новца добијају од чланарине, а остало преко пројеката и донација из Републике Србије, Српске амбасаде, македонских институција Минстарства културе и локалне самоуправе Општине Куманово.
„Треба да се подстиче култура и да се помажу и остала друштва у Куманову. Фолкор је једина брана и светла тачка која може да нас избави из таме ове технике и технологије, да склони децу са улице и да их подстакне да сачувају оне ствари које изумиру, а део су нашег националног идентитета“, каже Китановић.
Турнеја за памћење у Немачкој, сузе на растанку у Старој Пазови
КУД „Српски вез“ је репрезент традиционалних вредности, нематерјалног културног наслеђа Срба у Македонији, и као такви су чести учесници, али и организатори догађаја који имају циљ очувања и заштите културног идентитета. Из друштва кажу да је једна од најдражих и највећих турнеја била она у Дортмунду у Немачкој, на којој су им домаћини били Срби и Македонци, а имали су наступе и у српској и македонској цркви.
Друштво има одличну сарадњу са свима и гради добре односе, јер фолклор и музика спајају људе и граде мостове и шире видике. Они су успели да се умреже и да сарађују са много кудова у региону, поред Србије и Републке Српске, Босни, Хрватској, Бугарској, Румунији, Немачкој.
„Важно је да деца упознају друге културе. Ја често причам једну анегдоту, па ћу на тај догађај подсетити и овога пута. Наиме, то је било када смо били у посети КУД „Дукат“ у Старој Пазои. Деца су требала да се сместе у породицама фолклораша, а пре тога смо спавали по многим хотелима. Нису била одушевљена, прихватила су са резервом. Остали смо две ноћи и када смо кренули, деца су плакала, нису могла да се одвоје од својих вршњака, домаћина. Била су дочекана најбоље што може, добили су поклоне. Та пријатељства трају и дан данас. Од тада практикујемо да играчи увек буду смештени у породицама, да би што боље упознали њихов живот и културу. И кад нама долазе гости, било да су из Вуковара, Бјељине, Новог Сада, Бугарске, ми их водимо кући, ту се склапају дуговечна пријатељства“, прича Китановић.
Фолклораши за наредну годину имају заказану турнеју у Турској, у Истанбулу и Антилији, а има неких назнака да постоји интерес да посете Москву, Русију. Жеља ових младих људи је да посете и Француску, Пољску, Америку и пренесу своју топлину и фолклор.
„Ми имамо своју енергију и неку посебност, ми смо Срби, али носимо примесе фолклора из ових крајева. Ми смо лепо прихваћени и због нашег темперамента. Где год одемо поред српске носимо и македонску заставу, ми смо Срби из Македоније, ми певамо и македонске песме и због тога смо препознатљиви свуда“, кажа наш саговорник.
Поносни на библиотеку и радионицу српског језика
У ових осам година, поред фолклора друштво је радило и на формирању библиотеке, као и обезебеђивању услова за организовање курсева за извођење наставе на српском језику.
„Ми смо посебно поносни на нашу библиотеку. Током 2018. године успели смо да је формирамо захваљујући нашим пријатељима из ,,Клуба пословних људи” из Београда, који су нам те године донирали преко 700 књига и један лап топ. Током ових неколико година важност наше библиотеке препознало је Министарство културе Р Србије и Амбасада Р Србије у Скопљу који нам сваке године у континуитету помажу. Тренутно имамо преко 1000 наслова (белетристике, школске књиге за децу, енциклопедије, стручне књиге и тако даље). Ове књиге су доступне и бесплатне за коришћење нашим члановима али и свим људима у Куманову који желе да читају на српском језику“, каже наш домаћин.
Још једна ствар на коју су поносни је радоница српског језика, која ради у оквиру библиотеке. Ова радионица окупља млађу и старију децу која тренутно изучавају српски језик једном недељно. У досадашњем раду успели су да организују изложбу фотографија, као и издавање књиге „Вез једне младости” коју је написала Теодора Цветковић, а говори о анегдотама, приликама и неприликама које су се дешавале у КУД-у.
Планови друштва су да њихове просторије постану културна институција Срба у Куманову, где ће се окупљати њихови сународници и пријатељи. Истовремено планирају да отворе путујуће позориште, па поред фолклора и музике, библиотеке, часова српског језика да имају и драмску секцију.
Једна од жеља КУД „Српски вез“ је да се српска заједница што више анимира, пре свега бизнис сектор, како би пружали што већу подршку у остварењу њихових планова и идеја.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
