Исте песме се певају и у Врању и у Куманову. Наш говор је сличан и препознатљив и треба да га чувамо и негујемо. Што више чувамо своја језичка обележја и песме, више ћемо трајати. Ово је порука прве „Врањске вечери“ у Куманову, на којој су посетиоци имали несвакидашњу могућност да уживају у прекрасној традиционалној музици, песми и игри.
У програму су учествовали уметници из Врања Бранимир Стошић Каце и Тијана Вучковић, и Драган Станковић глумац Народног позоришта „Бора Станковић“ у улози Миткета из „Коштане“, а промовисана је и монографија „Врањско музичко наслеђе“. Вече је богаћено наступима КУД „Српски вез“ из Куманова.
Домаћин вечери било је Удружење „Ризница“, које је овај догађај организовало као део програма Дани балканске етно ризнице у Куманову.
Председник Драган Митевски каже да је њихова мисија очување историјског културног наслеђа Североисточног региона Македоније, али су овога пута проширили своје хоризонте промоцијом историјског културног наслеђа збратимљеног града Врања.
„Удружење Ризница осми пут организује Дане балканске етно ризнице. Ове године догађај има тематски наслов „Врањско вече“. Збратимљени градови Куманово и Врање имају сарадњу и на културном плану па је овај културни догађај плод те сарадње. Од 2012. године градска врањска песма се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Унеско, и једини је елемент ове врсте који је заштићен. Договорено је да се након овог догађаја организује „Кумановско вече“ у Врању, где ће Ризница промовисати сакупљено историјско културно наслеђе из Куманова и Североисточног региона. Ови догађаји представљају пионирски покушај нечега што може да прерасте у традицију“, каже Драган Митевски, председник Ризнице.
Гост учесник програма и солиста Бранимир Стошић Каце није крио своје задовољство и одушевљење пријемом публике и утиском који је на њега оставило цело вече.
„Ја сам презадовољан и пресрећан, пун радости и љубави, због свега овога што су нам приредили наши побратими из Куманова. Не знам када су се збратимила наша два града, али дај боже да то буде заувек. Ми смо вишеструко повезани, прво језиком, односно дијалектом, затим музиком, песмама, играма, историјом, али најажније је што смо повезани као људи и да су веома чврсте наше пријатељске и рођачке везе. Оваква врста вечери се организује први пут, али се надам да ће постати традиција. Планирамо негде на пролеће да организујемо кумановско вече у Врању. Тако да се надам да ћемо много пута да уживамо као вечерас и да ћемо нашу традицију оставити млађим генерацијама. Нека ово буде још један леп почетак нашег још јачег повезивања“, рекао је Стошић.
Кумановски и врањски говор имају високу прецизност. Једном речју може да се каже више него са неколико речи или неколико реченица, ако су у питању стандардни језици, подсећа наш саговорник. На пример, израз мерак се у нашим песмама спомиње веома често, а односи се на љубавну чежњу, стрепњу, наду, страст. Саставни део свакодневног чаршијског живота и комуникације представља и израз „инат“, који правилно прочитан и изговорен говори много о нашим наравима, срећом не спомиње се много у песмама, али зато постоји изрека „Мерак и инат цену немав“, закључује наш саговорник и додаје.
„Моја баба ми је пре 50 година певала песме које се певају и у Врању и у Куманову. Песма „Што ти текна па побегна“, мислим да је из кумановског краја и она је често певала и сви смо волели да слушамо. Зато мислим да не треба да их делимо, да им дајемо нове аранжмане или да их скрнавимо на било који други начин, то је наше заједничко богатство и као такво само треба да га чувамо и негујемо. Тако је и са језиком, што више чувамо наш језик и песме, више ћемо трајати. Опет ћу да кажем, традиционалне народне песме никако не треба кварити новим инструментима, савременим ритмом, стиловима, треба их задржати онако како су нам их пренели наши преци. Само тако је права и само тако је можемо сачувати“, категоричан је Стошић.
Иначе, Бранимир Стошић је професор физичког васпитања у Врању. Певање старих изворних песама је породична традиција које са наслеђује с колена на колено. Певали су његови баба и деда и отац и мајка као чланови КУД „Севдах“ из Врања, па о себи каже да је дете песме и игре, и да није могао далеко да одмакне од тога да буде певач.
„Многе песме сам научио од своје бабе и стриц ми је био познати певач. Ја сам један нормалан след тих околности и то сам понео од куће. Онда сам почео да се бавим старим врањским песмама, и на неки начин сам хроничар Врања што се тиче историје нашег града. За сваку стару врањску песму знам када је настала, како је настала и зашто је настала. „Свирка моја, образ мој“ је стара врањака изрека која говори о томе како су Врањанци доживљавали музику. Музика је била светиња, музика је била ничин живота. И никада нису биле одвојене свирка, песма и игра. Све старе врањске песме су настале по истинитим догађајима, у њима се описују личности које су заиста живеле у Врању“.
Поред музике и песме увек расположене и за забаву орне Кумановце и Врањанце повезује још једна веома значајна „институција“, а то је кафана. Воле добру храну и пиће, која мора да буде зачињена добром музиком.
„Наше везе су веома чврсте, испреплетене. Не зна се да ли имамо више пријатеља или рођака. Тако је годинама, наше девојке су се удавале и наши момци су се кон вас женили и обрнуто. Граница је линија која за нас не постоји. Ми смо живели у једној држави и градили та пријатељства, која ће вечно да трају“.
Томе у прилог иде и све интензивнија и плоднија сарадња два збратимљена града Куманово и Врање, а ми им желимо да се свирка, песма и игра никада не раздвоје.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
