Некада је било важан економски и општински центар, а данас је Табановце само још једна тужна прича о запуштеним селима у пограничном кумановском региону.
Иако је ово село једно од највећих и најпознатијих у општини, познато је по некадашњем динамичном и урбаном животу, због небриге локалних и државних власти, суочава се са великим инфраструктурним и еколошким проблемима. Његови житељи који се сами справљају са свим изазовима, не траже много, само да им се реше основне потребе како би ревитализовали некадашњи сеоски живот и наставили да живе сложно на огњиштима својих прадедова.
Ово насеље данас представља северну капију државе, али из области урбаног живота такорећи нема чиме да се похвали. Иако се на његовој територији налазе два гранична прелаза – путни и железнички, и пресеца га Коридорот 10 са највећом фреквенцијом путника и возила, то није донело напредак селу, које је данас само сенка своје прошлости.
„Немамо водоводну мрежу, канализацију, асфалт, улично осветљење. Снабдевање струјом није стабилно због старе и дотрајале мреже, 70 процената бандера je из Титовог доба. Асфалтиране су само главне улице кроз село… Упорни смо да побољшамо живот, јер не желимо да се селимо, желимо да останемо овде. Имамо младе породице које овде виде своју будућност и граде нове куће, а све више пензионера се враћа у село на своју дедовину. То нам даје нaду да ће надлежни препознати нашу жељу за развој и да ће нам помоћи да је реализујемо“, каже Ненад Младеновић, председник месне заједнице.
Табановце се налази на северозападном делу Општине Куманово и у њему живи око 600 становника у 250 домаћинстава, српске и македонске националности. Село је разбијеног типа и има 5 махала: Центар, Сланиште, Чифлик, Бузлиина махала и Старчани. Кроз село протичу две реке Кумановка и Лојанка. У њиховом саставу до пре неколико година била је и махала Војиновић са албанским становништвом која је добила статус села. Суживот никада није доведен у питање, чак ни за време ратног сукоба у липковском региону, који граничи са овим селом.
Највећи део становништва је досељен из села Козји Дол из Трговишта, суседна Србија и из кривопаланачких планинских села Герман и Огут. Сеоска слава им је Ђурђевдан, а цркве славе „Свету Петку“ и ,,Летњег Светог Николу“, док највећи део домаћинстава слави Св. Николу и Св. Арханђела Михаила.
У селу постоји централна основна школа „Браћа Рибар“, коју ове школске године похађа 105 ученика до 9 разреда, а осим из Табановце овде долазе и деца из Горњег Којнара. Настава се изводи на македонском и српском језику. Највећи проблем је што школа нема спортску салу, па деца зими немају физичко васпитање.
Табановце је још седамдесетих година прошлог века добило сеоски водовод, који је градила тадашња ЈНА и мештани. Мана му је што није спроведен по целом селу, а због неодржавања данас није функционалан. Због тога свако домаћинство има своју бушотину и хидрофор, али је највећи проблем квалитет, због подземних вода из септичких јама. Пре две године почела је изградња канализационе мреже на потезу Сопот - Табановце - Четирце, која још увек није завршена из нејасних разлога, али се претпоставља да су настали проблеми при експропријацији дела земљишта.
Житељи Табановца кажу да су највише разочарани тиме што немају подршку локалне и централне власти, које не улажу у развој села, и тиме демотивишу младе да остану да се баве пољопривредом и да наставе традицију својих предака.
„Имамо идеалне природне услове. Надморску висину, добру географску постављеност, чист ваздух, плодно земљиште, реке, вредни смо, али то није довољно за квалитетан живот. Оно што нам недостаје треба да нам обезбеди држава и општина, али се оне понашају као да Табановце не постоји“, каже Младеновић.
Од општинског центра – до заборављеног насеља
Шестдесетих година прошлог века Табановце је било општински центар, са инфраструктуром која је требало да опслужује околна села. Поред школе, имали су и амбуланту, пошту, матичну службу, ветеринарску станицу, задружни дом, откупни центар, школску мензу, продавнице, млин, занатске радње, зграде са становима за учитеље и наставнике. У селу се живело богато, већи део мештана је радио у руднику Лојане, или у фабрикама и фирмама у Куманову, Прешеву и Врању. Истовремено, домаћинства су обрађивала земљу и гајила стоку. Врило је као у кошници од људи и деце. Село је напредовало, унапредила се и обрада земље, па су се отвориле бензинске пумпе, фарме, млекаре, кафане, кафићи и приватне фирме које су успешно радиле. Од свега тога данас је остала само пошта и ветеринарна станица и две приватне продавнице, док су остали објекти руинирани и неми сведоци једног времена, тужна слика пропадања наших села.
Председник месне заједнице Младеновић, каже да су више пута тражили да им се ти објекти уступе на коришћење, али нису наишли на разуемвање надлежних.
„Зграда некадашње амбуланте је идеалан простор за функцију месне заједнице. Ту бисмо могли да направимо клуб, да млади имају где да се окупљају, да се друже, да одржавамо састанке. У селу постоји мото-клуб, његови чланови су спремни да нам помогну у реновирању, и ту бисмо могли да правимо забаве и манифестације, да ојачамо културно-забавни живот села. Док су зграде биле у бољем стању тражили смо да се дају на коришћење приватним фирмама, а да те фирме за узврат помогну село. Недостају нам спортски терени, дечја игралишта... Овако објекти само пропадају... Могу и да се оспособе као смештајни капацитети за развој сеоског туризма. Имамо много идеја али нема ко да нас чује, а камо ли да нам помогне да их реализујемо“, каже разочарано наш саговорник.
Месна заједница тражи сагласност од Општине Куманово да на државном земљишту подигне споменик бранитељу Љубиши Аранђеловићу, који потиче из њиховог села, а погинуо је приликом сукоба у Дивом Насељу.
,,Уздај се усе и у свое кљусе”
Ове вредне и поштене људе живот је научио да се не надају великој помоћи, па зато не седе скрштених руку, већ се сами организују како би решили своје проблеме. Захваљујући њиховој посвећености и подршци пријатеља и добронамерника тренутно се ради на уређењу дворишта сеоске цркве „Свети Никола Летњи“, на постављању надстрешнице на летњој башти коју користе за прославу сеоске славе. Прошле године су сами поставили крст у центру села, уз помоћ мештана исељеника. Акције организују у зависности од тежине посла, а онда се прикључује више људи, али редовно је ангажована екипа од 5-6 људи.
Кажу да је Табановце одувек било познато по својој слози, коју нажалост задњих година изједа политичка разједињеност.
„Партије су унеле раздор и поделиле људе, па су једни били есдесовци, други вмровци, максовисти, српске партије, а ми немамо никакве користи од тога. Политичари долазе само пред изборе са великим обећањима како бисмо гласали за њих, а затим нас заборављају. А некада је било другачије. Много смо се поштовали и помагали. Ако неко почне да гради кућу не чекаш да те зове. Узимаш флашу ракије и лопату и сам идеш да помогнеш. Данас код мене, сутра код тебе, и тако смо градили куће. Цео дан се ради, уз шалу, дружење, били смо срећни, радовали смо се напретку. Сада није тако, све се гледа кроз призму личне користи, постоји љубомора, политичка подељеност... А сви имамо исте проблеме“, кажу наши саговорници.
Тврде да спремно чекају политичаре за локалне изборе, саставили су списак пројеката, и подржаће их само ако добију водовод, канализацију, школску спортску салу, асфалт до цркве „Свети Никола Летњи“ што им је обећано још пре 4 године, као и асфалт кроз цело село дужине 3 километара. Кажу да овога пута неће дозволити политичарима да их преваре.
Депонија са арсеном - рак рана Табановца
Село Табановце се налази на самој македонско-српској граници, последње куће махале Сланиште су на стотинак метара од државне међе. Али, управо ова близина им прави велике проблеме због велике фреквенције нелегалних прелазака миграната. Ту се налази и камп за смештај миграната, али и железничка станица. Има неких најава да ће се камп преселити, јер ће се проширити и модернизовати станица, као део пројекта Отворени Балкан.
Иако је ова махала можда најлепши део села, јер је на равном и под водом, чини се да овдашњи мештани имају највеће проблеме. Ту се налази велика депонија са јаловином арсена и антимона, из рудника Лојане. То је еколошка бомба како за околне куће, тако и за село и цео регион. Велико присуство отровних материја угрожава здравље становништва које живи на педесетак метара од депоније.
„Има више од 40 година како је рудник затворен, а отпад стоји овде. Кад дува „врањанац“ нема проблема, али кад дува југ онда не може да се седи напољу. Загађена је земља, као и подземне воде. Здравље људи је нарушено, посебно карциномима. Држава никако да га уклони. Током 2000. године изнета је мала количина овог отпада, људи су га ручно, лопатама товарили, али, нажалост, већи део је остао. Често долазе из надлежних министарстава, гледају, меркају и откако оду више се не враћају. Били смо и ми код њих, кажу нам чекајте, решиће се, треба време и много пара“, објашњава Младеновић.
Друмско насеље и економски центар
У самом Табановцу и његовој околини постоје локалитети који говоре да село постоји одавно. Тачан период није дефинисан, али према неким старим турским документима, након Маричке и Косовске битке, Табановце потпада под турску власт. Тада се поред хришћана насељавају и Турци, који су за своје потребе изградили лепу џамију и хамам у данашњој Чифлик махали. Део средишта џамије и данас постоји у близини железничке станице. Као друмско насеље Табановце је било економски центар у Кумановско-прешевској области. Постојао је хан и многе занатске радње које су опслуживале село и путнике који су туда пролазили.
2008 - 2025 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
