Ново Село нико не напуштa – Број младих је исти као пре пола века

Сузана Николић

Ново Село лежи на падинама Скопске Црне Горе у југозападном делу Кумановског поља, на осам километара од Куманова, а граничи се са Љубодрагом, Умин Долом, Романовцем и Ропаљцем. Да би се стигло у овај живописни крај, најбоље је кренути старим путем Куманово – Скопље.

Реч је о једном од лепших и млађих кумановских села које више личи на градско него на приградско насеље. Познато је по квалитетном обрадивом земљишту и вредним поштеним домаћинима, али и по томе што млади не напуштају село.

Постоје две верзије о томе како је село добило име. По једној, настало је после Првог светског рата досељавањем православног становништа које га је основало. По неким старим записима из турских архива, постојало је још пре Косовског боја, још у средњем веку.

У тим записима се каже да је турска војска пролазила овуда када је ишла према Косову Пољу. У подножју Скопске Црне Горе, у селу Матејче, виђени су калуђери у манастиру, а у близини се налазило село са 20 кућа - Ново Село. Е, сада, да ли су наши преци дали име памтећи да је и раније постојало насеље са истим именом или не, то не знамо, - каже Саша Арсић, председник месне заједнице и саветник у Савету Општина Куманово.

 Први писани документи о Нагоричкој нахији и Новом Селу могу да се нађу у Турским пописним тефтерима од 1519. и 1573. године. Тамо стоји да је у Новом Селу 1519. године регистровано 36 хришћанских породица и 4 неожењена. Док је 1573. године регистровано 52 хришћанске породице, 2 удовице и 29 неожењених. Муслимана у том периоду није било међу становништвом.

Ново Село се спомиње и у књизи „Међуратна колонизација Срба у Македонији“ Јована Трифуновског, која обухвата крај 19. и почетак 20. века. У књизи стоји да Ново Село спада у млађа насеља кумановске области и да је основано на утрини на којој су насељавани мухаџири из Бугарске 1878. године. Од оснивања насеље се звало Помачко Ново Село или Помачко Село. У Првом балканском рату 1912. године, један део тих становника повукао се са турском војском. У насељу су остала само 25 домаћинства, и то до 1925. године када су се и они одселили у Турску. Први нови становници Новог Села доселили су се 1921. године, као колонисти, и у наредних 10 година извршило се главно насељавање. Поред купљене земље од исељених муслимана, земљу су добили и аграрном реформом. Највише досељеника, било је из две области у Србији - из околине Пирота и из Горње Пчиње.

Најстарији житељ Новог Села је Момир Стојковић (92), који каже да је његова породица дошла у Ново Село из Беле Паланке, 1918. године.

Пре него што су наши стари дошли ово место се звало Ајдучки Дол и ту су живеле турске породице, које су Бугари отерали. Оне су овде нашле сколониште и седеле су све док нису добиле азил од Турске. Онда долазе наши, рекли им у Македонији је лепо и они кренули вамо. Па су се чак и Личани преварили да дођу. Умин Дол је добио земљу на готово, дао им краљ Петар Први, а ми смо све купували од Турчина за паре. У почетку је остало још 5-6 турских кућа, а онда се постепено иселише сви, -  прича деда Момир, који је рођен овде, 1928. године. Хранио је своју породицу радећи као арабаџија, а затим као путар у државној фирми. Сећање га добро служи па нам је испричао како су он и његови другови плакали у школи када је октобра 1934. године извршен атентат на краља Александра у Марсеју. Многе је муке видео у животу и у рату.

Млади не напуштају село

У Новом Селу 90 посто становништва чине Срби, а 10 посто су Македонци, који су се доселили шездесетих година прошлог века углавном из Криве Паланке и Ропаљца. Сви живе у слози и међусобном поштовању традиције и културе својих предака. Ново Село има 300 становника у 80 домаћинстава, а многе породице које живе у Куманову или Скопљу, добар део године проводе у својим кућама у Новом Селу. Скоро свако домаћинство има нову кућу, помоћне просторије, пољопривредну механизацију и ауто, најмање један. Ово село је једно од ретких у  кумановском крају, па и шире, где није присутна миграцијата село-град.

Имамо доста младих људи. Занимљиво је то што је и пре 50 година било око 80 младих људи, и сада је исти број. Млади не напуштају село, овде формирају своје породице, па има доста деце. Испод 20 година тренутно има око 70 младих, - каже поносно Арсић.

Он додаје да се најлепше живело седамдесетих година прошлог века, каде су сви градили куће и чували стоку и обрађивали велике површине земље, док су данас млади више усмерени ка послу у предузећима, а мање на њивама.

Новоселска земља најплоднија у држави

Становници Новог Села раније су се искључиво бавили пољопривредом и сточарством. Сада је то много мање него некада, само једна породица чува овце, а остала домаћинства обрађују земљу и производе житарице: пшеницу, јечам, кукуруз, сунцокрет. Свака породица има своју башту и чува ситну стоку за своје потребе.

Ново село има плодну земљу али нема систем за наводњавање, па не може да се бави баштованством. Слободно могу да кажем да имамо најплоднију земљу у Македонији. Долазили су пољопривредници из Пелагоније, из Битоља и Скопља и констатовали да овакве плодне земље нема на другом месту. Квалитет је у томе што може да издржи дуги сушни период. Кукуруз и сунцокрет могу овде да се роде уз добру заштиту од корова, па макар од садње до бербе не пала ни кап кише. Толико је добар принос. И када су најгоре године за производњу пшенице ми овде нисмо испод 3 тоне по хектару, а ако је добра година идемо преко 6 тона. Тога нема ни у Војводини ни у Славонији, поред Дунава и Саве, - каже задовољно Арсић, који се и сам бави пољопривредом.

И ми смо се уверили сунчаног октобарског дана када смо обилазили село док су вредни домаћини журили да заврше преостале послове око летине, зимнице.

Идеално место за живот, али без основних  услова

Колико природа није штедела када је стварала ово парче земље, толико држава није предузимала ништа да развије услове за живот. Додуше, електрификација је извршена још шездесетих година, међутим основна школа је у суседном селу Умин Дол, постоји пошта, али не и амбуланта. На толико становника постоји само једна продавница прехрамбене робе. Веза са Кумановом је релативно добра. Ипак, највећи проблем су водовод, канализација и асфалтиране улице.

Још немамо ни једног метра асфалтиране улице, а село постоји више од 100 година, на 8 километара од центра града. Највећи проблем је канализација. Сви имамо септичке јаме и дошли смо у ситуацију да су нам сви бунари загађени. Имамо само једну јавну чесму са малом издашношћу која није загађена. Иначе, воду за пиће купујемо. Нека вода није ни за техничку употребу...

Ако желимо да задржимо младе у руралним срединама морамо да дамо свој максимум да побољшамо живот тих људи. Са друге стране сами видимо да су градови препуњени становништвом, у 15 километара квадратних живи 60 хиљада људи, а овде имамо широк простор на 480 метара надморске висине и ваздух је увек чист. Овде само три дана у години увече може да се седи кратких рукава, због струјања ваздуха из врањске котлине, која продире преко Табановца и подножја Скопске Црне Горе. Идеално место за живот, - каже Арсић.

Локална самоуправа  Куманово је израдила пројекат и очекује се да се у наредном периоду изгради канализациона мрежа за Ново Село, Љубодраг и Умин Дол, где живи око 2000 становника. Пројекат је у вредности од око 300.000 евра. То би значило побољшање живота на овим просторима. Иначе, ова три села функционишу као једно. Повезана су родбински, пријатељством, кумствима. Колико је та веза јака показује и то да између Умин Дола и Новог Села нема границе. Он каже да су међуљудски односи и са суседима из албанских села Никушатак, Виштица, Ропаљце, Матејче, на веома високом нивоу. Нема никаквих проблема, сарађују и помажу једни другима када је потребно.

Негују се обичаји предака

Свако домаћинство слави крсну славу, Светог Арханђела или Светог Николу, и сеоску славу Свети Никола летњи, коју слави и град Трговиште у Пчињском региону одакле су њихови преци. Тада се окупља цело село, дођу гости са свих страна, буде радости и весеља читав дан. У селу постоји још једна традиција. Бадње вече се слави по свим српским обичајима, бере се и пали освећени бадњак испред цркве, а у трпезарији се поставља вечера са рибом, пасуљем, куваном шљивовицом и воћем. Све се заврши народним весељем. И на други дан Ускрса народ се окупља у цркви. То је дан црквене славе.

Сваке године Месна заједница организује одлазак на велики сабор за празник Преображење које слави Козји Дол код Трговишта. Тако се ови људи враћају се коренима и посећују родбину која живи тамо.

За похвалу је што традицију подржавају и млади. Српство негујемо преко језика и културе, а највећа жеља нам је да Македонија и Србија нађу решење око православне цркве, - кажу становници које смо затекли.

Црква спречила исељавање

Идеја о изградњи цркве постојала је од настанка села али ратови и схватања у старој држави нису дозволили да се то оствари. Ипак, мештани села су 2002. године сопственим средствима почели изградњу храма који је освећен 2012. године.  Донацијом се укључила и амбасада Републике Србије у Скопљу, како и многи знани и незнани пријатељи и православци. Црква Свети Никола летњи, који се слави 22. маја, посвећена је преношењу моштију Светог Николе у Барију.

Испунили смо жељу наших предака, а циљ је био да задржимо становништво на својим огњиштима у бурним временима 2001.  године. Тада су многу размишљали да оду, али када је почела изградња људи су видели да нам нико не брани, наставили смо да радимо и да је градимо сви заједно сложно, и успели смо у томе. Наша црква је једна од лепших у овом крају и веома смо поносни на то, - додаје Арсић.

Знаменити Новосељани

Ово село има вредне људе који су радили и градили своја домаћинства а има и заслужних за ову и бившу државу. Један од најбољих фудбалера у Македонији, Саша Ћирић је одавде. Један од најбољих електро-вариоца у Македонији у бившој држави Томислав Арсић, такође. Има доста директора, професора, политичара и других знаментих људи који потичу из овог села. Житељи у шали кажу да је међу познатим новосељанима и Александар Максимовић, ћата Драже Михајловића, команданта Југословенске краљевске војске. Он се после рата вратио у село. Имао је срећу да се ожени девојком из угледне фамилије, па није стрељан као други који су били са четницима.

Лековита вода

У подножју цркве сељаци су пронашли воду и изградили чесму. За њено обнављање је заслужан један млади човек, коме се снило да нађе воду и изгради чесму.

Само се на том месту је трава била зелена, док је около све било исушено. Копали смо и нашли кладенац са резервоаром и цеви. Средства је обезбедио Никола, па смо изградили чесму и уградили икону Светог Ђорђа из манастира Прохор Пчињски. Прича се да је та вода света и да лечи алергије па долазе људи и носе кући да купају децу.

Сузана Николић

ПРОЈЕКАТ "СРБИ НА ГРАНИЦИ" ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. СТАВОВИ ИЗНЕТИ У МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.