500x100-1

Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану - Ремек дело византијског класицизма

Црква Светог Ђорђа у селу Старо Нагоричане је једна од најлепших византијских архитектонских грађевина не само у Македонији већ и на Балкану. Сматра се највреднијим и најстаријим средњовековним спомеником културе. Изграђена је у XI а обновљена у XIV веку, има беспрекорна архитектонска решења и лепоту фрескописа који спада у највише домете средњевековног сликарства па човек не треба да буде велики стручњак да би уочио њену непроцењиву вредност.

Сузана Николиќ

Саму изградњу цркве прати неколико легенди. Историја каже да се једна од њих односи на пећинског испосника Прохора Пчињског који је обитовао у близини овог села и који је предвидео судбину ктитора ове цркве.

Византијски војсковођа

Наиме, Диоген је са својом војском боравио у овом крају и био успешан бранитељ локалног становништва од напада Печенеза. Једнога дана, ловећи срну ушао је у испосницу Прохора Пчињског.

Тамо је пронашао старца који га је прекорио зато што жели да убије недужну животињу, и замолио га да поштеди срну, а да ће му за узврат предсказати будућност. Том приликом испосник му је рекао да ће постати велики владар. Диоген је послушао испосника и вратио се у Костантинопол, а после краћег времена заиста је постао византијски цар. У знак захвалности, тада већ Роман IV Диоген, у XI веку подиже цркву посвећену Светом Ђорђу, у близини пећине где је срео пророка, - каже Славица Крстић, историчар уметности у Кумановском музеју.

Садашња црква је изграђена на зидинама првобитне Диогенове цркве. Видљива је разлика у материјалу и начину зидања. Црква представља монументалну петокуполну, трокорабну грађевину, правоугаоног облика и са уписаним крстом у основи. Све куполе, једна централна и четири страничне, опточене су каменим колонетама на угловима. Имају таласасту ивицу у виду траке, испод које су поља украшена керамичком декорацијом од радијално поређаних цигли и венаца.

„Црква је најлепша, али не и највећа“

Црква је обновљена 1313. године у време српског краља Милутина и његове супруге Симониде. За њену изградњу везује се још једна занимљива легенда, овога пута о мајстору Радету.

Краљ Милутин, ктитор и задужбинар ове цркве, тражио је од Радета неимара да му сагради највећу и најлепшу задужбину. Неимар Раде је прихватио све услове. Када је црква била готова краљ Милутин је дошао да види шта је и како урађено, и да прими цркву. Док је мајстор био још на крову цркве, упита га да ли је урађено према договору. Добио је одговор да је црква најлепша али не и највећа. Од ње су виши само Високи Дечани на Косову и Метохији.Краљ га позва да сиђе да му плати. Али је Раде осетио што га чека. Од материјала кои је остао на крову саградио је себи крила, завезао их око паса, окачио теслу и полетео. Убрзо је тесла пресекла појас и он је пао на брдашце, недалеко од цркве. То место је обележено каменом у облику крста и назива се „Црквица", - каже професор Добривоје Стошић, писац и сакупљац епских песама, који додаје да је краљ Милутин саградио или обновио око 60 цркава на овим просторима.

Потребна је хитна конзервација

Црква је фрескописана три године касније, 1316/17. године и то од најпознатијих мајстора зографа, солунске браће Михајла и Ефтихија, који су сликали цркве на Светој Гори, Србији и Косову. Двојица мајстора овде су достигла свој врхунац у сликарству, а њихова имена исписана су на одећи и штитовима војника. Отуда, познаваоци средњовековне уметности с правом указаују на то да храм представља веома богату и непоновљиву галерију фресака – ремек дело византијског класицизма из XIV века, и уопште у историји средњовековне уметности у Македонији, на Балкану и шире.

Може да се каже да је фрескопис у већем делу сачуван, међутим и доста оштећен. Ниже зоне се већ распадају од влаге. Потребна је хитна конзервација, јер је то изузетно богата галерија фресака, а такво сликарство није заступљено ни на једном другом месту у Македонији. Иначе, галерија садржи више циклуса на којима је представљен патрон цркве, затим велики празници и Христова страдања, ту су и Свети Никола и Света Богородица, а насликане су и календарске сцене које обухватају свих 12 месеци, - каже Славица Крстић.

Пре неколико година, тачније 2015., на цркви Светог Ђорђа направљена је конзервација архитектуре, а било је и иницијативе да се исто уради и са фрескописом, али до сада нису предузети конкретни кораци.
Црква Светог Ђорђа се налази у Општини Старо Нагоричане, на око 12 километара од Куманова, на раскрсници путева који воде према Кривој Паланци и граничном прелазу Пелинце.
Задњих година, црква Светог Ђорђа представља атракцију за вернике и туристе. У њеној близини налази се сеоски трг у аутентичном облику, са обновљеном старом чесмом, па је цео комплекс једно лепо и пријатно место за одмор.

Поред саме цркве је звонара и сувенирница, а мало даље је испосница једног од првих светитеља на овим просторима, Прохора Пчињског. Нову димензију добија и у смислу све чешћих венчања и крштења. Посећују је гости из земље и иностранства, и делегације које долазе у Општину Старо Нагоричане.

Од Управе за заштиту споменика Републике Македоније проглашена је спомеником културе.

Сузана Николић

ПРОЈЕКАТ "ПОГРАНИЧНА ХРОНИКА" ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. СТАВОВИ ИЗНЕТИ У МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.