500x100-1

Старо Нагоричане спој историје и природне лепоте

Старо Нагоричане је општина, која припада Североисточном региону и по територији ја највећа општина на северу Републике Македоније у којој живи само око 5000 становника. Према последњем попису спроведеном 2002. године близу 20 процената житеља су припадници српске националности.

Сузана Николиќ

Општина се простире  на петнаесетак километра од Куманова, на раскршћу путева који преко манастира Прохор Пчињски воде према Србији, а на истоку преко Криве Паланке ка Бугарској. Распрострањена на обе стране реке Пчиње, на једном делу Козјак планине и на самој граничној линији са Србијом, на површини од 451 квадратних километара, смештено је 39 насељених места. Општини Старо Нагоричане припадају села: Алгуња, Аљинце, Арбанашко, Бајловце, Брешко, Буковљане, Војник, Враготурце, Врачoвце, Дејловце, Длабочица, Добрача, Драгоманце, Дренак, Жегљане, Жељувино, Канарево, Карловце Којинце, Кокино, М`гленце, Макреш, Малотино, Младо Нагоричане, Никуљане, Облавце, Орах, Осиче, Пелинце, Пузаљка, Рамно, Руђинце, Старо Нагоричане, Степанце, Стрезовце, Стрновац, Цветишница, Цвиланце и Челопек.

Вековима овде, у традиционално добрим односима, живе Македонци, Срби и припадници осталих националности. Заједно славе кућне и сеоске славе, помажу једни другима у добру и у злу. Становништо се углавном бави пољопривредом, виноградарством и сточарством, јер осим шума и пашњака цео крај обилује и великом површином обрадивог земљишта. У региону и шире, ова општина је позната по квалитетном житу, сиру, меду, ракији и вину, повртарским производима, јагњећем и прасећем месу. Житељи ових села и у време бивше заједничке државе а и сада, везани су породично и комшиски са житељима пограничних села и општинама у Србији. Увек се ишло а и сада се не пропуштају пијачни дани у Прешеву, Кленике, Трговишту... Неколико македонских села и сада добија струју из Србије, а деца из пограничка села иду у школу у суседна српска села.

Општина Старо Нагоричане на садашњој територији постојала је до 1965. године, кад је укинута од стране тадашње власти. Обновљена ја територијалном организацијом Македоније 1996 године, а као општински центар узето je село Старо Нагоричане и искоришћена је иста општинска зграда у којој је раније функционисала општина. Општина се први пут помиње у 16. веку, у турским пописним тефтерима, као Нагоричка нахија у чијем се саставу налазило 128 насељених места.

У скупшини општине Старо Нагоричане, поред македонског од 2010. године у службеној употреби је и српски језик. Општина је збратимљена са општинама Ћићевац (Србија), Беране (Црна Гора) и Свиница (Румунија), а одличну сарадњу има и са српским општинама Врање, Трговиште, Горњи Милановац... Скупштину општине сачинавају 9 саветника, а претседник Савета ја Јовица Јанчић, Србин, познати бизнисмен и власник компаније „Јоцо-турс" у Старом Нагоричану.

У Општини постоји Пошта, Полициска станица, Противпожарна бригада, три централне основне школе у селима Младо Нагоричане, Драгоманце и Старо Нагоричане, и подручне школе у 9 села, као и КУД „Карпош“. У школи „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану настава се одвија искључиво на српском језику. У целој општини има укупно 286 ђака. У општини раде само три фабрике и још 4 мања привредна субјекта.

ПРОЈЕКАТ "ПОГРАНИЧНА ХРОНИКА" ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. СТАВОВИ ИЗНЕТИ У МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.