500x100-1

Старо Нагоричане спој историје и природне лепоте

Старо Нагоричане је општина, која припада Североисточном региону и по територији ја највећа општина на северу Републике Македоније у којој живи само око 5000 становника. Према последњем попису спроведеном 2002. године близу 20 процената житеља су припадници српске националности.

Сузана Николиќ

Општина се простире  на петнаесетак километра од Куманова, на раскршћу путева који преко манастира Прохор Пчињски воде према Србији, а на истоку преко Криве Паланке ка Бугарској. Распрострањена на обе стране реке Пчиње, на једном делу Козјак планине и на самој граничној линији са Србијом, на површини од 451 квадратних километара, смештено је 39 насељених места. Општини Старо Нагоричане припадају села: Алгуња, Аљинце, Арбанашко, Бајловце, Брешко, Буковљане, Војник, Враготурце, Врачoвце, Дејловце, Длабочица, Добрача, Драгоманце, Дренак, Жегљане, Жељувино, Канарево, Карловце Којинце, Кокино, М`гленце, Макреш, Малотино, Младо Нагоричане, Никуљане, Облавце, Орах, Осиче, Пелинце, Пузаљка, Рамно, Руђинце, Старо Нагоричане, Степанце, Стрезовце, Стрновац, Цветишница, Цвиланце и Челопек.

Вековима овде, у традиционално добрим односима, живе Македонци, Срби и припадници осталих националности. Заједно славе кућне и сеоске славе, помажу једни другима у добру и у злу. Становништо се углавном бави пољопривредом, виноградарством и сточарством, јер осим шума и пашњака цео крај обилује и великом површином обрадивог земљишта. У региону и шире, ова општина је позната по квалитетном житу, сиру, меду, ракији и вину, повртарским производима, јагњећем и прасећем месу. Житељи ових села и у време бивше заједничке државе а и сада, везани су породично и комшиски са житељима пограничних села и општинама у Србији. Увек се ишло а и сада се не пропуштају пијачни дани у Прешеву, Кленике, Трговишту... Неколико македонских села и сада добија струју из Србије, а деца из пограничка села иду у школу у суседна српска села.

Општина Старо Нагоричане на садашњој територији постојала је до 1965. године, кад је укинута од стране тадашње власти. Обновљена ја територијалном организацијом Македоније 1996 године, а као општински центар узето je село Старо Нагоричане и искоришћена је иста општинска зграда у којој је раније функционисала општина. Општина се први пут помиње у 16. веку, у турским пописним тефтерима, као Нагоричка нахија у чијем се саставу налазило 128 насељених места.

У скупшини општине Старо Нагоричане, поред македонског од 2010. године у службеној употреби је и српски језик. Општина је збратимљена са општинама Ћићевац (Србија), Беране (Црна Гора) и Свиница (Румунија), а одличну сарадњу има и са српским општинама Врање, Трговиште, Горњи Милановац... Скупштину општине сачинавају 9 саветника, а претседник Савета ја Јовица Јанчић, Србин, познати бизнисмен и власник компаније „Јоцо-турс" у Старом Нагоричану.

У Општини постоји Пошта, Полициска станица, Противпожарна бригада, три централне основне школе у селима Младо Нагоричане, Драгоманце и Старо Нагоричане, и подручне школе у 9 села, као и КУД „Карпош“. У школи „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану настава се одвија искључиво на српском језику. У целој општини има укупно 286 ђака. У општини раде само три фабрике и још 4 мања привредна субјекта.

Пре неколико година изграђен је сеоски трг, извршена је конзервација и ревитализација комплекса "Светог Ђорђа", а стара сеоска зграда је адаптирана у етнолошки музеј. Пројекат је финсисран из средстава ЕУ и Министарством културе Македоније. Данас је овај комплекс место где се одвија културно-забавни живот у општини Старо Нагоричане.

Дама води општину

Први човек општине Старо Нагоричане је Жаклина Јовановска и ово је једна од ретких општина у Македонији коју води жена. Прошле године на локалним изборима она је добила подршку већине становника ове мале и руралне општине. Житељи кажу да нису имали проблема да гласају за припадницу нежнијег пола, зато што сматрају да ја жене стуб сваке породице, па ће тако и њихова градоначелница да брине о њиховим потребама и да решава њихове проблеме, који на жалост нису мали.

У општини Старо Нагоричене живе углавном старији људи. Млади су отишли у град, натерала их тешка сеоска мука. Воле да живе модерно, да излазе и да се проводе по кафићима, а тога овде нема. Нема посла, а од пољопривреде се тешко живи. Имамо озбиљне инфраструктурне проблеме, недостају путеви, немају сва села водовод, немамо амбуланту и апотеку. Имамо природни потенцијал, нетакнуту природу, реку Пчињу, термално-минерални воду Стрновац, цркве, манастире, али на жалост ништа од тога није искоришћено - кажу мештани Старог Нагоричана.

Градоначелница Јовановска, која и сама живи у селу Драгоманце, каже да има разумавње за све проблеме својих мештана. Каже да је наследила велике дугове и празну општинску касу од својих предходника, али да ће покушати да уз помоћ централне власти, реши бар део накупљених проблема и побољша живот у општини. И она признаје да је највећи проблем слаба путна инфраструктура и водоводна мрежа.

 Планирамо да изградимо неколико сеоских путева и водоводну мрежу. Израдили смо пројекте и неки су нам већ одобрени, а за остале планирамо да аплицирамо у министарствима и код страних донатора. Од октобра почиње реконструкција пута Старо Нагоричане-граничан прелаз Пелинце-Прохор Пчињски на македонско-српској граници у дужини од 10 километара. Новац је обезбеђен од стране Светске банке за обнову и развој, што значи да ће се градити по свим стандардима. То за нас као руралну општину много значи, зато што се отвора нова шанса да што више људи користи овој гранични прелаз и прође кроз нашу општину - изјавила је Јовановска.

Перспективу ове општине градоначелница види у развоју туризма, пре свега искоришћавањем богатог културно-историског потенцијала, као и природног богатства преко развоја сеоског, планинског и бањског туризма. Коришћење капацитета домаће хране, нетакнуте природе, планинских домова, термоминералне воде Стрновац, могуће је, каже градоначелница, само уз изградњу смештајних капацитета, хотела, ресторана, спа-центра и уз већу промоцију читавог краја.

У Општини Старо Нагоричане, тачније у село Младо Нагоричане, почетком наредне године треба да започне са радом Туристичко-информациони центар, кои би помогао развоју туризма. Пројекат је вредан 274.000 евра, а предвиђа адаптацију старог задружног дома у модерну зграду за потребе туристичке промоције. Реализација је омогућена кроз пројекат међуграничне сарадње са општином Рила у Бугарској. У овом центру биће претстављена целокупна туристичка понуда Општине Старо Нагоричане, преко видео презентација, макета, текстова и слика.

 Идеја је да се туристима обезбеди целокупна понуда Општине на једном месту, како би најсликовитије изабрали туристичко место које би посетили. Планирамо да овај Туристички центар прерасте у регионални центар, зато што има капацитета да предтстави и цео Североисточни регион, - додаје Јовановска.

Богата културна и историска баштина Старог Нагоричана

Општина Старо Нагоричене, је препознатљива по богатој културно-историској баштини. Најзначајнији културно-историјски споменик у општини и ширем региону, изванредан пример српског градитељства из времена Немањића, је црква "Светог Ђорђа" из 14. века, коју посећују туристи из целог света.

„Црква потиче из 11. века. Изградио је византијски цар Роман IV Диоген. Легенда каже да је у близини данашње цркве живео испосник Св. Прохор Пчињски и да се ту састао са Романом IV Диогеном и прорекао му успех до царског трона. У знак захвалности, цар је ту подигао цркву коју је је обновио српски краљ Милутин 1313.године. Фреске у овој цркви сликали су дворски сликари Михајло и Еутихије, које и данас важе за једне од најлепших фресака на Балкану. Ова црква је заштићени споменик културе прве категорије од стране УНЕСКО -а“.

Остали културно-историски споменици у Старом Нагоричану су: мегалитска опсерветорија Кокино- Татићев камен, Костоперки камен, Вујовски камен, манастири Забел и Карпино, споменик Зебрњак и меморијални центар АСНОМ. Ови карајеви имају богату историју о чему сведоче бројни археолошки локалитети. Ратови, сеобе и различите културе које су овде живеле оставиле су упечатљив траг...

Татићев камен у селу Кокино – представља врх угашеног вулкана. Захваљујући природној тектонској предиспозицији лако је вештачки заравњен, створен камени престо и платформа испред њега. Остатци керамике карактеристични су за бронзано доба. Локалитет је у време целог II миленијума пре нове ере био коришћен као мегалитска астрономска опсерваторија, односно место са којег је праћено кретање Сунца, Месеца, а можда и других небеских тела.

Костоперски камен у селу Младо Нагоричане – импресиван плеистоценси вулкански излив од Неолита до Средњег века, био је центар економског и културног живота овог краја.

Споменик на Зебрњаку- Спомен костурница на Зебарњаку је монументално дело Момира Коруновића. Налази се у атару села Младо Нагоричане, 5 км од Куманова. На овом месту Прва српска армија под командом престолонаследника Александара Карађорђевића, 23. и 24. октобра 1912. године водила је одлучујућу битку за ослобођење ових крајева од турског ропства. На овом месту је погинуло 723 српска борца. Споменик је грађен од 1934 до 1937 године од сивог базалтног камена и био је виско 46,8 метара. Део споменика срушен је за време Другог светског рата од стране бугарског окупатора.

Текст: Сузана Николић Фото: Мери Георгиевска

ПРОЈЕКАТ "ПОГРАНИЧНА ХРОНИКА" ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА. СТАВОВИ ИЗНЕТИ У МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.