Неколико хиљада тона отпада некадашњег рудника хрома и антимона који се налазио у селу Лојане, деценијама трује житеље пограничног села Табановце и шири регион северног дела Македоније. Отпад садржи високу концентрацију арсена и претставља велику опасност за људско здравље и животну средину.
Фото: Мери Георгиевска
Дивља депонија се налази на месту некадашње топионице руде, до железничке станице Табановце, на самој македонско - српској граници, која је после затварања, седамдесетих година прошлог века, остала без икакве заштите и надзора државних институција.
Село Табановце се са овим проблемом суочава више од 40 година. Арсена има на све стране. Загађене су подземне воде и земља, а воздухом се шире непријатни мириси. Поред депоније тече река која читав отров и хемикалије носи у село. 90 посто бунара покрај реке је загађено, али немамо алтернативу ни могућност да утичемо на решавање овог проблема“, каже Тони Петровић, председник месне заједнице Табановце.
Према слободној процени житеља, у депонији има око 100 камиона отпада у подземној јами и изнад ње. Раније је било и много више, али су га са годинама разнели ветрови и јаке кише. Мештани се плаше за здравље својих породица будући да висока концентрација арсена узрокује рак коже, плућа и лимфних жлезда. Зато ову депонију одавно називају „македонски Чернобил“.
Последњих 15-20 година у селу нико није умро природном смрћу, већ сви од рака. Углавном су то млађе особе, а и они старији умиру после неке тешке болести. Ко се како разболи за 2-3 месеца му нема спаса. Ако се мало дуже задржите поред депоније отрова, сигурно ће вам се смучити. Уколико хемикалија дође у додир са кожом, појављују се пликови и тамне мрље“, додаје Петровић.
Да ситуација није ни мало наивна уверили смо приликом посете овог места. Простор у којем је складиран опасни отпад подсећа на пустињу, са уништеном вегетацијом, разрушеним објектима и неколико угинулих птица, као у хорор филмовима. Наранџаста боја преовладава на површини земље, а оно што није обојено је сиво и мртво. Присуството јаког отрова уништило је све око себе. Мирис киселине осетили смо чим смо стигли до депоније, а како смо се приближавали ђубришту отпада мирис је био све снажнији и неиздржљивији. Након 15-так минута осетили смо пецкање у носу, а затим и у грлу. Не треба да будете стручњак да бисте схватили да је природа овде изгубила битку са отровом и да је ово место опасно по живот. Собзиром да депонија није ограђена нити је постављен неки знак упозорења да је терен контиминиран, житељи су највише забринути за здравље своје деце.
Упозоравамо децу да не иду на депонију, али никада нисмо сигурни да ли ће нас послушати. Деца су, отићиће из радозналости да се играју баш тамо. Није ограђено и не дај боже да дођу у контакт са отровом или да тамо копкају, може се свашта десити,- кажу мештани који живе у првим кућама до депоније, где се својевремено налазио Транзитни мигрански центар на македонско-српској граници.
Због велике загађености земље и воде житељи Табановца не обрађују њиве око депоније и не пуштају стоку на пашу на околне ливаде. Иако је то некада била плодна земља, која је давала високе приносе житарица и квалитетних баштанских производа, сада је потпуно бескорисна и запуштена. Најугроженије су породице у насељима Чифлик и Сланиште, које живе само стотинак метара од депоније.
Када дуне јачи ветар, прашину са депоније носи у наше куће. Када падне већа киша подземне воде нам пуне бунаре и мења се укус и мирис воде. Запоставили смо и њиве зато што ништа не рађа, а и то што би се произвело не би смело да се једе, јер је отровно. Вода из бунара и пумпе покрај депоније су са црвеним талогом“, кажу житељи ове махале. Ове породице претпреле су велику штету и због тровања стоке, па је због тога сада чувају искључиво у шталама. Житељи годинама траже да се исчисти депонија, да се огради и да се стави табла да је опасно задржавати се на овом месту. Пре десетак година започела је акција дислоцирања отпада и изнето је само неколико камиона, након чега се стало са радовима. Није познато шта се тачно десило. Кажу да их политичари посећују само пред изборе и тада им обећавају чуда, а после тога их нема нигде. -Нико нам не помаже, а поднели смо иницијативу општини и држави. Ако немају друго решење бар нека ископају једну велику јаму и нека затрпају отпад да се не разноси, а преко ње нека направе санитару депонију за село. Ово место је државно, није употребљиво за ништа друго. Од овог отрова камен пуца и трава не расте“, каже председник Месне заједнице Петровић.
Јаловина затвореног рудника хрома и антимона у селу Лојане и депонија код Табановца је једна од девет црних еко тачака у Македонији и на Балкану, која директно и индиректно трује околно насељење и представља озбиљну претњу њиховом здрављу. Земља и вода су контаминиране арсеном и садрже 50 пута више отрова од дозвољених граница, показала је студија УНДП. Још пре десетак година, УНДП и Министерство животне средине припремиле су пројекат за заштиту животне средине, који до сада није реализован.
Из Министерства економије су најавили да ће рудник у Лојану поново бити активиран, а нови концесионер је турска команија. У селу Табановце, живи око 450 житеља, 80 отсто je српско становништво. Председник месне заједнице Петровић, каже да се млади масовне селе у западно-европске државе у потрази за бољим животом. Иако је на десетак километара од Куманова, село нема водовод и канализацију.
Сузана Николић
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
