Кумановскa ракија од модре шљиве и кајсије – злата вреди

29.11.2020 22:32 | KumanovoNews

Ова ракија се прави од органиских плодова, а пече се на традиционалан начин. За квалитет је награђена златном, сребрном и бронзаном медаљом на Међународном фестивалу ракије „Ракија и ракијаши 2020“ у Панчеву.

Кумановскa ракија од модре шљиве и кајсије – злата вреди

Фото: Мери Николић

Двојица Кумановчана стекла су признања за висококвалитетну производњу воћних ракија на Међународном фестивалу ракије „Ракија и ракијаши 2020„ у Панчеву, Република Србија. Зоран Стојчевски и Саша Инђић, освојили су две златне, сребрну и бронзану медаљу за квалитет ракије произведене у 2019. години од органске модре шљиве и кајсије, и тиме стекли звање златни мајстори ракије – хобисти.

У јакој конкуренцији од 1300 произвођача из Србије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Румуније, Мађарске и Грчке, кумановска ракија је постигла запажен успех. Иначе, такмичење је одржано 24. октобра у комплексу Пољопривредне школе „Јосиф Панчић“, а петочлана комисија састављена од врхунских експерата и дегустатора алкохолних пића са Пољопривредног факултета у Земуну, Хемијског факултета у Београду, Инситута за воћарство у Чачку и Удружења произвођача ракије Србије, је оцењивала укус, мирис, арому, бистрину и специфичност ракије у 24 категорије.

Оцењиване су се младе ракије од шљиве, старе ракије, ракије од дуње, ракије од кајсије, ракије од крушке, лозове ракије, односно комовице, јабуковаче, ликери и друго. Највећи број бодова носи квалитет ароме и укуса, а затим остале карактеристике.

Пријавили смо се за такмичење само за то да видимо докле је квалитет наше ракије. Да видимо шта треба да променимо или да додамо да бисмо унапредили производњу. Нисмо се надали награди. Мени лично ова награда много значи зато што сада имам и потврду квалитета, иако људи који пију моју ракију тврде да је веома квалитетна, али ово је, ипак, званично признање од врхунских професора и познаваоца ракије. Као за почетнике који се први пут такмиче са ракијом од прве године производње, веома смо задовољни резултатом, - каже Стојчевски који се окитио златном и сребрном медаљом, а у укупном пласману освојио 14 место у категорији од 120 ракија од кајсије.

Он додаје да су македонски произвођачи воћних ракија, пре свега од кајсије, модре шљиве, дуње и крушке малобројни и да још увек немају велико искуство, за разлику од српских колега који имају дугу традицију и њихове ракије су далеко познате и признате, док наша лозовача, комовица и мастика немају конкуренцију.

Наше високе оцене су резултат тога што ракију правимо од органских плодова, а то се изузетно цени у савременом свету. Процес припреме и обраде вршимо на модеран начин, а ракију печемо на традиционалан начин. Наше кајсије и шљиве су одгајане по строгим европским правилима, без употребе хемије. Стабла прскамо омега 3 препаратом и рибљим брашном, морским алгама и амино киселинама. Одлучили смо се за такав начин производње зато што је то будућност у ратарству и воћарству, - кажа Стојчевски.

Инђић објашњава да мора строго да се поштује цела процедура пре и током процеса производње. У ракију се ставља само оно што је квалитетно и воће мора да буде чисто.

Значи, воће се не сакупља са земље, већ се бере. Практично, оно што се не ставља у уста не ставља се ни у кацу. Плодови се стављају без семенки и пасирају се. Семенке се одвајају, јер дају горчину. Ферментација се врши у херметички затвореним бурадима и на тај начин се задржава арома. Просторије, односно подруми у којима стоји бурад су са сталном температуром од 16 степени, која се регулише клима уређајима. Процес мора да буде спор и природан да би се плод потпуно распао у алкохолу. И у печењу постоји посебна технологија која траје дуже, сама дестилација траје од 8 до 12 часова, јер управо брзина кувања утиче на квалитет, - објашњава Инђић, који је добитник златне и бронзане медаље за квалитет ракија.

Према речима наших саговорника од једног казана од 100 килограма кајсије добија се 6 до 7 литара ракије у зависности од квалитета воћа. Цена ракије од кајсије и модре шљиве је виша у односу на комовицу и лозовачу.

Зоран Стојчевски и Саша Инђић, као и њихов партнер Срећко Стошевски су регистровани пољопривредници и воћари – сертификовани органски произвођачи. Пре десет година, (2010) у кумановском селу Челопеку засадили су воћне засаде укупне површине од 22 хектара. По 6 хектара под кајсијом, модром шљивом и бадемима и 4 хектара под орасима.

Почетна идеја им је била да свеже плодове продају на домаћем и регионалном тржишту, међутим, због ниске цене и неорганизованог откупа, преоријентисали су се на производњу ракије. До сада су посетили многе курсеве и семинаре у земљи и иностранству с циљем да се едуцирају и да користе искуства других произвођача. Кажу да раде организовано и искључиво заједнички, с циљем да унапреде процес производње и да добију квалитетан финални производ који ће бити конкурентан на домаћем тржишту. Према њиховим прорачунима годишњи род кајсије и шљиве треба да буде по око 50 тона, а да са тим сировинама произведу по око 4 тоне ракије. Ако се њихова очекивања остваре планирају да производе и природне воћне сокове.

Овај посао не зависи само од наше посвећености и упорности, ту одлучују и други фактори, пре свега „виша сила“ и  држава.  Три године заредом због временских неприлика имамо слаб род. Прошле године стабла је оштетио град и имали смо само 30 одсто рода, а ове године готово да нисмо имали бербу, јер су пролетос захватили јаки мразеви и уништили плод готово у потпуности. Надали смо се да ћемо за 10 година постићи много више, али због споре администрације и изостанка стратегије и слуха од стране надлежних институција наше планове нисмо реализовали у потпуности, - кажу Саша и Зоран.

Као регистровани произвођачи ракије чекају бандероле да би могли своје производе да пласирају по маркетима и угоститељским објектима. Чланови су више удружења и асоцијација за органску производњу у Валандову, а такође и Удружења АБЕР у Куманову. Сматрају да у кумановском крају постоје одлични предуслови за развој пољопривреде и воћарства, али велики проблем је недостатак младе радне снаге – младих људи који желе да раде овај посао.

Специјална награда за најбољу страну ракију стигла у Македонију

На Међународном фестивалу ракије „Ракија и ракијаши 2020“ у Панчеву учествовало је укупно осам македонских произвођача са 19 ракија, Кумановчани са воћним, а осталих шест са лозовом, комовом и мастика ракијом. Македонски воћари су добили укупно 21 награду у разним категоријама. Војислав Младеновић из Скопља је добитник златне медаље и пехара, односно специјалне награде за најбољу страну ракију од модре шљиве. Остали су награђени дипломама – златним, сребрним и бронзаним ракијским писмом, златном, сребрном и бронзаном медаљом. Добијањем признања на фестивалу "Ракије и ракијаши 2020" учесник стиче право на коришћење фестивалског знака у медијској промоции производа.

Због корона кризе и повећаних мера безбедности, учесници нису могли да отпутују у Србију. Признања је примио Саша Инђић, који је пореклом из Новог Сада, и који је био једини представник из Македоније на овом фестивалу, а уједно и инцијатор учешћа. Касније су Зоран и Саша организовали сусрет ракијаша у Куманову како би им предали награде.

Македонски ракијаши кажу да од производње ракије може добро да се живи, јер је наша земља поднебље које даје квалитетну сировину. Имамо велики број сунчаних дана у години, воће садржи висок проценат шећера и доброг је квалитета, што представља основу доброг производа. Недостаје добра организација и манифестација на којој ће презентовати своју производњу.

2008 - 2021 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk