Тужна је судбина најмаркантније светиње средњовековног периода, чувеног манастира „ Успење Пресвете Богородице“, у селу Матејче надомак Кумановa. Заборављен и оскрнављен, годинама је остављен да пропада без државне и црквене заштите. Иако непроценљиве историске вредности, овај репрезентативни споменик културе, препуштен је зубу времена и налази се у очајном стању. Кроз историју је био на удару свих промена, али је највеће понижење доживео током оружаног конфликта у Македонији 2001. године.
Фото: Мери Георгиевска
Манастир Матејче подигнут је још у 11. веку о чему сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина, док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300.године. Средином 14. века цар Душан је започео, а његов син Урош и супруга Јелена завршили су обнову манастира око 1357. године, после чега је он постао задужбина цара Уроша.
Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну црквицу, која је срушена током рестаурације у првој половини 20. века, као и по чињеници да се у њој налази једна од фресака лозе Немањића и приказ лозе византијских царева, иако има тумачења да је у питању лоза старозаветног Јесеја. Манастир је познат и по томе што је крајем 15. века,у њему живео и стварао српски композитор духовне музике Исаија Србин, као и дијак Владислав Граматик. средином истог века.
Храм, задужбина српског краља Милутина, два века је био без крова и трпео оштећења. Манастирска црква је обновљена 1926. или 1934. године. Међутим, црква је претрпела видна оштећења током конфликта у Републици Македонији 2001. године. Његова непосредна околина је минирана, а сама манастирска црква коришћена је као Главни штаб и складиште за муницију. Уништени су конаци и дечје одмаралиште и од тада је све остављено на милост и немилост, препуштено зубу времена.
И покрај свих недаћа, црква и данас пркоси времену
Манастир Матејче налази се у Општини Липково, у којој живи искључиво албанско становништвo. Удаљен је 13 километра од села Матејче, на надморској висини од 1005 метра, у живописном пределу планинског масива Скопске Црне Горе.
Манастир се види голим оком из Куманова, али до њега се стиже једино теренским возилом. Од града до манстирског комплекса по неасфалтираном и тесном путу, путује се око сат времена. Тамо природа није штедела. Бујна вегетација, вода, нетакнута природа... Рај за око и душу. Када стигнете до комплекса, прво вас дочекају рушевине помоћних објеката, а онда величанствена слика. Импозантан објекат, велелепна архитектура, узвишени мир, који зауставља дах сваког посетиоца. Не зна се шта је вредније, сам храм или ванвременски простор који даје невероватан осећај, као да сте међу облацима. Доживљај употпуњује духовна тишина и јединствен и непоновљив поглед на Кумановско поље.
Манастир се, нажалост, последњих 17 година посећује само у време великог и патрон празника - Мала Богородица (Мала Госпојина), 21 септембра, када мањи број верника, (некадашњих житеља села Матејче и добронамерника из Куманова), дође да прослави празник ове православне светиње. Тако је било и ове године. Теренским возилима, тракторима и аутомобилима, дошло је стотинак људи да продужи традицију. Али, шта су видели? Сломљена врата и прозоре, уништене фреске, раскопан под и влагу због крова који прокишњава. Разрушени конаци, камбанерија, помоћне манастирске просторије, уништени објекти дечјег одмаралишта, остаци кујне, трпезарије, купатила, игралишта... Иако се на сваком кораку види да се овде некад одвијао богат духовни и друштвени живот.
Кум славе био је Перица Димковски,, који се са сетом сећа како је некада било на овом духовном и излетничком месту.
Ја и моји пријатељи волели бисмо да ово место поново оживи. Ако долазимо често, неће бити овако. Хтели бисмо да се врати традиција православља, да се овде долази на сваки наш празник, да се обнови дечје одмаралиште, да црква буде отворена читаве године, - каже Димковски.
Кумство је преузео градоначалник Куманова Максим Димитриевски, који је обећао да ће преко Севроисточног региона тражити да се изгради пут до манастира и да се обнове конаци и одмаралишта за туристичке сврхе.
На прослави су били и Срби, некадашњи житељи села Матејче, који су после рата 2001 године напустили село. Они сада живе у Куманову, али не пропуштају да овде дођу на некадашњу сеоску славу и поклоне се заштитнику села.
За разлику од прошле године, ове године је већа посећеност. То даје наду да ће ово место поново да заживи. Али, никада неће бити како раније, када смо долазили сваког 20.септембра увече, и ту остајали целу ноћ, а сутрадан славили празник. Некада је овде било преко 500 возила, а сада једва двадесетак, - каже Радован Станојковић, из црковног одбора манастира..
До рата је у у селу Матејче живело 128 породица српске националности или око 350 становника. Сви су се иселили и углавном продали своја имања.
Последње две године у манастир долази и Ненад Станојевић, из Куманова, пореклом из Умин Дола, који каже да му је главни циљ да људима пренесе утиске о тренутном стању манастира и села уопште.
Да би место заживело, требало би да људи овде долазе континуирано, током целе године, а не само један дан, на празник. Мислим да се мора повећати и заштита, постављањем камера или полициском заштитом. Има доста људи, кои су зинтересовани да посете ово место, али се боје да није безбедно, - каже Ненад Станојевић.
Ненад Цветковић, из Куманова, сматра да треба извршити већи притисак на локалну власт и на цркву да ово место поново буде као некада. Он верује да су и бизнисмени из града спремни да помогну.
Када сам као дете долазио овде за летњи и зимски распуст, нисмо пропуштали нити један празник да не дођемо на пикник са породицом. Апелујем на локалне и државне власти, да помогну да ово место опет заживи. Ово је православно место, свето место нашег града. Позивам и нашег Владику да дође и да помогне да се врати духовни живот у овом манастиру. Иницијативу за обнову манастира и конака, подржао би и бизнис сектор, како би и наша деца имала где да дођу. Куманово нема бољу локацију од ове,- апелује Цветковић.
Почетком ове године црква је поново била мета вандала. Ишчупана су врата- јужна и западна капија, поломљена су, такорећи, сва прозорска стакла. Уколико се све ово у најскорије време не поправи, атмосферски утицај може да погорша и онако тешко стање аутентичног иконописа, али и самог објекта.
Директорка Управе за заштиту културног наслеђа у Македонији, Елеонора Петрова - Митевска, дошла је да обиђе цркву и најавила да ће тражити да црква „Света Богородица“ у селу Матејче, буде проглашена за културно наслеђе у опасности, како би се спасила од потпуног пропадања.
Након 2001. године направљена је озбиљна конзервација цркве и доведена је у стање да може да функционише. Међутим, недостатак капије и прозора, утиче на то да климатске прилике униште и оно што је остало. Црква је изграђена 1362. године и за нас је веома битно да је сачувамо у стању у коме се сада налази, зато што не можемо да је вратимо у период од пре 20 година. Оваква грандиозна и велелепна архитектура може се упоредити једино са црквом "Света Софија" у Охриду. После ове наше посете доставићемо захтев да се црква прогласи културним наслеђем у опасности. То ће омогућити већу бригу институција, - каже директорка Петрова - Митевска.
И поред свих недаћа манастирска црква и данас пркоси времену и људима, који су је оскрнавили и расплакали, а њени верници је не заборављају и не напуштају. Посетиоци Мале Богородице су били једногласни да манастир и сви пратећи објекти морају бити обновљени и стављени на туристичку карту региона, због своје грандиозности и велелепне архитектуре, али и изванредне локације и нетакнуте природе.
Напуштамо Матејче помешаних емоција-радости и туге, у нади да ће се наредне године на овај празник окупити још више људи у надамо се обновљеном манастиру.
Сузана Николић
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
