Соколана – симбол спорта и богатог културно забавног животa у Куманову

07.11.2020 21:02 | KumanovoNews

Један од најлепших и најрепрезентативнијих објеката у Куманову, спортска сала Соколана, изграђен је почетком прошлог века и ове године слави 90 година постојања. Мало људи зна да је ово величанствено здање било намењено као свадбени поклон краљу Александру Карађорђевићу.

Соколана – симбол спорта и богатог културно забавног животa у Куманову

Фото: Мери Николић

Кумановчани који су имали развијен богат спортски живот и потребу за спортским објектом досетили су се да новац који су сакупили за свадбени поклон уложе у зграду која ће носити његово име. Водећи се том идејом успели су да добију и плац од Општине Куманово.

Изградња ове лепотице започела је 1922. године, али је трајала целих осам година, због турбулентног периода и неповољних економских прилика у земљи између два светска рата. Према архивским документима из тог времена, по препоруци краљевских власти, започета је изградња 16 оваквих спортских објеката – народних домова југословенске омладине, па се међу њима као једино на овим просторима нашло Куманово. Оваква одлука била је резултат тога што је у граду постојао јак соколски покрет који је имао задатак да развија гимнастику и целокупни спортски живот у граду. Иначе, соколски покрет је основан 1862. године у Прагу као словенски националноослободилачки покрет, а а на нашим просторима 1909. године, као један од првих у Турској након Младотурске револуције 1908. године. Свој рад и активности обновио је 1922. године. Због великог броја активности, пре свега вежби, такмичења и дефилеа, које су извођене под ведрим небом, управа предвођена Јованом Довезенским и Марком Шимићем,  донелa је одлуку да се изгради соколски дом. Иако су знали да је то велика инвестиција за коју треба много новца, рачунали су на подршку месног становништва и локалне власти, али су се надали и на помоћ власти у Београду као и помоћ војске, због историјског значаја Куманова у Првом балканском рату.

„Идеја о изградњи соколског дома сазрела је у време када су се сакупљали добровољни прилози за краља Александра поводом његове женидбе 1922. године. Поред осталог, организована је и посебна приредба за сакупљање новца за ове потребе. Откако су сакупили одређену суму, управни одбор друштва, уз свесрдну подршку већине грађана, је новац наменио за изградњу дома који ће се звати „Соколски дом краља Александра“, као својеврсни поклон краљу. Управа је успела да добије на поклон плац за изградњу од Општине Куманово. Уједно, одштампали су и велики број примерака са поруком „Помози нам, отаџбино!“, који је био послат на адресе познатих фирми, институција и богатих појединаца у земљи“, - написао је Кумановчанин др Душан Станимировић о изградњи Соколског дома у Кумaнову, у монографији „Сјај из прошлих времена“ („Сјајот од минатите времиња“).

Своју лепоту и аутентичност Соколана дугује српском архитекти Момиру Коруновићу из Београда. Он је направио спој између европске културе и балканске традиције. Његова идеја је била да простор буде мултифункционалан, па поред спортске да има и културно забавну намену. Соколски домови у Куманову и Ужицу, као и главна пошта у Београду, сматрају се једним од најрепрезентативнијих здања у то време, а у његовом портфолију је и више других објеката у Македонији, међу којима и спомен костурницата на Зебрњаку.  

Камен темељац Соколане је постављен на Видовдан, 28. јуна 1923. године. Од сакупљених средстава на крељевском двору, министарстава у Београду и Скопљу, локалне власти у Куманову и добровољних прилога грађана и еснафа, купљен је грађевински материјал и почело се са изградњом. Укључили су се и војници 22. Пешадијског пука у Куманову. Са повременим прекидима због недостатка финансија Соколски дом у Куманову је изграђен и покријен 1925. године. Нажалост, 1926. године, непозната лица су уништила део опреме, а у међувремену због недовршених радова кровна конструкција је попустила и објекат је почео да пропада. Због тога је општински инжењер Владимир Антонов поставио нову кровну конструкцију која је заједно са унутрашњим ентеријером била готова 1928. године. Али, по завршетку радова видело се да објекат не може у потпуности да задовољи нарасле потребе чланства током целе године, па је била потребна надоградња. Зајмом од Државне хипотекарне банке и помоћи Општине дозидана је сала за вежбање преко зиме, бина и друге просторије. У свом коначном изгледу соколски дом је располагао великом салом са галеријом за неколико стотина гледалаца, салом за вежбање у зимском периоду, терасом, канцеларијом и другим помоћним просторијама.

За изградњу Соколане потрошено је укупно милион и 200 хиљада динара. Највећи део средстава сакупљен је добровољним прилозима становништва и од прихода из сопствених активности. Чак је и краљ поклонио златни џепни сат за организовану лутрију, како би помогао изградњу. Соколана је освећена 7. септембра 1931. године на рођендан престолонаследника Петра. На прослави је позван и краљ Александар Карађорђевић, али је дошао његов представник који им је уручио сребрни венац за посебне заслуге. У присуству око 6.000 људи организован је слет сокола и војске. Одато је признање Соколском друштву у Куманову за његове активности и изградњу дома.

Историчари и хроничари кажу да није било већег јединства и слоге Кумановчана као што је било док је трајала изградња Соколане. Град је живео да види финално издање објекта, па је свако помагао колико је могао и чиме је могао. Чак су и ученици са својим учитељима и наставницима на часовима физичког васпитања, уместо да вежбају, ишли до места „Живкова карпа“ и носили камење за изградњу дома.

„Одлука Кумановчана о изградњи једне од првих спортских сала на овим просторима је за признање и поштовање, и сматрам да ми данашњи Кумановчани треба да имамо далеко озбиљнији однос према овом репрезентативном објекту. У то време град се налазио у катастрофалном стању што се тиче комуналне и стамбене инфраструктуре, осим старе искривљене сахат куле и неколико верских објеката, такорећи и да није било неких значајнијих јавних објеката. Зато је и идеја соколског друштва о изградњи Соколског дома била зрачак наде и вере да живот може бити другачији. Импресионира упорност управе овог друштва у реализацији овог пројекта, прикупљању финансијских средстава из свих могућих извора, и после много падова и успона коначна реализација. Овај јединствени објекат на овим проторима свечано је отворен 7. септембра 1931. године. Иначе, за кумановску Соколану везују се многа значајна имена тог времена, пре свега главни проектант архитекта Момир Коруновић, кумановски општински инжењер Владимир Антонов, председници друштва „Сокол“, а значајно место заузима и Кира Анђеловић, први градоначелник Општине Куманово, носилац великог признања „Карађорђева звезда“ и наравно грађани Куманова“, каже хроничар Димитар Масевски.

Након пуштања у рад тадашњег Соколског дома, осим спортског започиње и богат културно забавни живот у граду. Одржавала су се разна предавања, наступали су оркестри, хорови, драмске секције, слетови и др. Суботама и недељама су се организовале игранке и забаве на којима су присуствовали такорећи сви млади из града. Давале су се позоришне представе и забавне манифестације, као и први избор за мис Куманова.

 Ове активности су замрле за време Другог светског рата када је објекат коришћен као магацин за муницију, а претпоставља се да је било покушаја и да се сруши, али на срећу, неуспешно. Откако је преживела рат Соколана је поново отворила врата својим суграђанима и наставила свој богати живот. Организовале су се забаве и матинеа, новогодишње прославе, али и рукометна, гимнастичарска, боксерска и кошаркашка такмичења.

Ипак, оно што највише обележава њено постојање у послератном периоду су зимски турнири у кошарци који су се одржавали од 1947. године, са малим прекидима до 1978. године. Били су јединствени у тадашњој држави Југославији и у целом ширем региону, а Соколана је била једина спортска сала затвореног типа у Македонији.

„Турнири у Соколани су ударили темеље кошарци у Македонији. На почетку су се одржавали у скромним условима, а како су пролазиле године бивали су све бољи и квалитетнији и добијали међународна признања. На утакмицама су учествовали кошаркаши из целе Југославије. Први турнири у Соколани били  су празници кошарке. Посетиоци су долазили још у раним јутарњим сатима како би заузели место и нису одлазили све до вечерњих часова, а највећи заљубљеници у кошарку остајали су и ноћу, спавали су тамо како им не би заузели место. Полазили су од куће са храном и флашом воде и седели су колико су могли дуже. Турнири су се одржавали пред препуним трибинама, гледаоци су се гурали све до аут линије, а велики део уопште није могао ни да уђе“, каже Марјан Стошевски, спортски новинар и аутор неколико књига и документарних филмова о Соколани.

 Своје почетке у Соколани имали су и славни кошаркаши, Зоран Славнић, Душан Дуда Ивковић, Ранко Жеравица, Александар Николић, Крешимир Ћосић, као и врхунски кумановски кошаркаши  Мирољуб Лалевски Нини, Душко Ивановски Боби, Милорад Живановски Миче и др.

Након изградње спортске сале у Куманову, Соколана губи своју функцију. Једно време у њој егзистирају мањи клубови, а касније је остављена зубу времена. Давана је и под конецесију правним лицима, али се годинама није улагало у њено одржавање. Атмосферски утицаји и људска небрига учинили су своје, па је велики део фасаде и крова уништен. Ове године Соколана је заједно са још 5 спорстких објеката враћена граду. Заједничким средствима надлежних институција започела је њена реконструкција и враћање сјаја симболу спорта и богатог културно забавног живота у Куманову.

2008 - 2021 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk