Црква „Св. Тројице“ у Куманову ове године слави 120 година постојања. Изградња храма почела је 1899. године, а потпуно је завршена 1903. године када је и освећена. Црква је једна од две највеће у граду и у њој се више од једног века практикује вера православна.
Изградња цркве „Свете Тројице“ која је међу Кумановчанима позната и као „Нова црква“ уследила је након велике поделе православног становништва у Куманову, у другој половини 19. века. Политичке несугласице у региону изазвале су и црквено двовлашће у граду, које је поделило и обичне људе. Груписали су се у партијаршисте који подржавају српску цркву и егзархисте који су били приврженици бугарске цркве. Оваква подела донела је велике невоље верницима, па је једина црква у граду „Свети Никола“ постала претесна за две завађене стране. Ситуација је кулминирала физичким обрачунима и побуни међу становништвом, због чега је у једном периоду црква била затворена. Вође супротстављених страна никако нису могле да се договоре како заједно да користе цркву, па су се у решавање овог проблема укључиле и власти из Београда, Софије и Цариграда.
Откако је већи део месног становништва стао на страни егзархиста, турска власт је одлучила да им преда стару цркву „Свети Никола“, а договорили су се да сви заједно помогну Србе да изграде нову цркву и школу.
Првично је планирано да се црква изгради у близини градског гробља на простору где је данас основна школа „Крсте Мисирков“, али то је наишло на велики отпор њихових противника. На дан освећења поново су почели протести у којима су учествовале и жене. У сукобу са турском војском погинула је бугарска учитељица Екатерина Симитчиева, након чега је јаз између две стране постао још већи, а физички обрачуни и протести још чешћи.
„Видевши да се страсти неће смирити Порта је 3. септембра 1899 године обавестила патријашисте да не може да дозволи градњу цркве на плацу где је започета, зато што су ту гробља. Понуђен је нови плац, иза Грчког хана, код циганских кућа. Егзархисти су понудули да откупе плац и патријашисти су се најзад сагласили, како би црква могла да се гради“, каже Живан Стојковић у свом раду - „Верски живот у Куманову у 19 век“.
Тиме се убрзао поступак куповања плаца и отпочињање радова на новом храму и звонари. Поред турских власти које су одвојиле 300 лира, највећу помоћ је обезбедила српска влада у висини од 30.000 динара колико је коштала изградња цркве, док су егзрхисти дали 20 лира за плац.
„Изградњу цркве помогао је краљ Александар Обреновић и краљица Драга са 1.500 турских лира. Краљица Драга је поклонила и иконостас израђен у Цариграду. Власник каменолома Таса Стањевић дао је камен, а Марија Ђуровица Грнчарка дала је 1.000 турских лира и кафану са 30 малих дућана у центру града, митрополит Фирмилијан је донирао књиге за вршење богослужбе, док је Таса Цивковић поклонио звоно, а породице Серчевић и Дамјанови фреске и наставак иконостаса“, наводи Звонко Николовски у тексту објављеном у часопису „Корени“.
Црква је грађена по плану руског инжењера Владимира Антонова, а градио ју је Михајло Ђорђевић из Дебра, отац инжењера Јосифа Михаиловића, градоначелника Скопља у периоду између два светска рата.
„Другог дана Духовдана 1901. године, освећење темеља извршио је митрополит Фирмилијан, а присуствувао је и валија Косовског вилајета, српски, руски и грчки конзул у Скопљу, кајмакам, кадија и други турски чиновници. Присуствовали су и многи патријаршисти са породицама и ученици. Поред свечаног обраћања и поздрава, прочитана је и повеља у којој се псомињу султан Абдул Хамид-Хан III, краљ Александар Обреновић, косовски валија, митрополит Фирмилијан, кумановски кајмакам Блед и Ремиз, представници кумановске општине, српски свештеници, чланови црквене општине и грађани донатори. Прво склапање брака у цркви било је венчање унуке попа Михајла Стојилковића“, написао је Стојковић.
У дворишту цркве постављено је више надгробних плоча, међу којима су се истицале плоче првог учитеља у Куманову и једног од градских првака, Денка Крстића, где му је гроб 1902. године био премештен у двориште цркве „Св. Никола“, као и Димитрија Николића, поштованог и угледног грађанина Куманова из друге половине XIX века, члана градског Меџлиса и председника црквене општине у Куманову после смрти Иконома Димитрија Младеновића. Затим гробови Марије Ђуровице, попа Ташка, потпуковника Александра Глишића, војводе Јована Довезенског и др.
Ова прекрасна грађевина изграђена је у визaнтијском стилу са основом у слободном крсту, пет купола од којих се централна налази на пресеку крака у крсту, док су четири мање куполе смештене у угловима кракова.
„Црква према хронолошкој припадности и одређеним архитектонским елементима је последња у групи цркава из Препорода, а прва из реда савремене црквене архитектуре у Куманову и уопште у Републици Македонији од самог почетка 20. века. Она је фантастичан спој западних византијских петкуполних грађевина чије фасаде су разигране монофорима, бифорима и квадрифорима, са једне стране, комбиноване источнохришћанским орнаментима (руским и грузијским), што може да се уочи у начину покријених купола и појава тордираних пиласти, са друге стране“, каже Славица Крстић, у својој књизи „Црковски споменици во Кумановско”.
Прота Стојко Спасовски и свештеник Чедомир Поповски су реновирали цркву 1968. и 1970. године.
Црква „Света Тројица“, прошле године је реновирана, у унутрашњем делу извађен је стари дрвени иконостас, а постављен нов. Извађене су и подне плоче. То је изазвало неслагање дела јавности, која сматра да се оваквом интервенцијом нарушава културно-историјско богатство и аутентичност цркве.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
