Млада Српкиња Мила Николић из Куманова између љубави према науци и уметности изабрала је да постане професионалац у технологији и данaс је један од најмлађих софтверских инжењера роботике. Запослена је у израелској компанији, која ради на развијању навигационог система за планирање хируршких процедура на кичми помоћу вештачке интелигенције, али каже да глума и уметност и даље имају посебно место у њеном срцу и животу. За њу је најважније да не дозволи да згасне креативност и дух у њој како на професионалном, тако и на личном плану.
Мила има само 24 године и након завршетка Факултета електротехнике и информационих технологија у Скопљу, смер компјутерско системско инжењерско, аутоматика и роботика, већ 2 године је део тима међународне компаније „Паткипер Серџикал“ (Pathkeeper Surgical), која има представништво у Македонији и Израелу.
Сада је у Одељењу за процесуирање слике и објашњава да ће систем који развија ова компaнија омогућити хирургу да много прецизније спроведе хируршку интервенцију, а да пацијент буде изложен мањем јонизирачком зрачењу. Заправо, преко овог система ће се смањити број снимања компјутерском томографијом, захваљујући вештачкој интелигенцији.
„Наш задатак је да обрадимо снимке са компјутерске томографије и да добијемо 3Д модел кичме. Циљ нам је да помогнемо хирургу док врши операцију кичме. Наш систем прати инструмент хирурга и усмерава га да дође до места за које је планирана интервенција. За време операције, 3Д камера даје моменталну позицију која треба да се прилагоди са 3Д моделом, да се поклопе снимак и 3Д модел, да би се нашла тачна позиција планирања. Сам систем нуди велику прецизност, чак испод 0,5 милиметара. Такође, смањена је изложеност човека јонизирачком зрачењу, јер је потребан само један снимак компјутерске томографије. Нема потребе од присуства овог апарата у операционој сали, а с тим и нема потребе од неколико снимака током саме операције. Бенефити у здравству од овог система су велики“, објашњава Николић.
Током ове године њен тим у компанији је спровео и неколико клиничких тестова са системом у САД, Великој Британији и Израелу, а у плану је да се такав тест изврши и у Македонији.
„Сада идемо на добијање лиценце за ФДА (Агенција за храну и лекове САД) стандард да бисмо могли да изађемо на тржиште. Систем је све ближи финалном продукту за тржиште што ме веома радује“, истиче Николић.
Млада научница се нада да ће реалност и брзи развој који имају развијеније земље где су роботске руке већ укључене у асистенцију у здравству, убрзати примену технологије и код нас. Али, сматра да брзи развој вештачке интелигенције неће угрозити радна места лекарима, јер роботи преузимају механички посао из њихових руку, а не суштински.
„У медицини, робот још о ничему сам не одлучује. Роботи су преузели механички део посла у професијама, све у циљу да се смањи трајање и да се повећа ефикасност било ког процеса. Развој вештачке интелигенције иде прилично брзо и у правцу да буде од користи човеку. Али, мора да се зна да је човек онај који програмира робота, развија вештачку интелигенцију и мислим да има контролу правца у коме се развија. Свесни смо тога да када се појавио први телефон нико није очекивао да ће нам за неколико година бити асистент. Човечанство се боји свега што му је непознато и нејасно, и то је у реду“, каже Мила.
Она је презадовољна и поносна на себе и свој успех, а посебно је захвална тиму са којим сарађује, али и од доста искуснијих колега са којима има могућност да ради на својој професионалној надоградњи.
„Нашла сам посао за који нисам веровала да постоји у нашој земљи и учим од најбољих. У Израелу су CEO, CTO и пројекат-менаџер, имамо и докторе из неколико земаља са којима се саветујемо о развоју и заједнички учимо. Када се нешто гради од нуле зна да буде напорно, али са друге стране имаш слободу да покажеш своје знање “, додаје ова млада девојка.
Иако се њен посао наизглед чини компликованим, ипак су њен сан и циљ једноставни - да се направи нешто добро за човечанство. Она каже да људи реагују изненађено кад им каже шта ради. Њен посао гледају као научну фантастику и фасцинирани су чињеницом да се овако нешто производи баш овде и да је она део тога. Посебно што је жена у професији у којој још увек доминирају мушкарци.
„Људи су још увек фасцинирани тиме што смо произвели. Свакако, још увек су мушкарци заступљенији у свету технологије, а и код нас у компанији је дупло мање жена од мушкараца. Али, радује ме чињеница што се овај број мења током година и што све више младих жена улази у свет роботике“, појашњава Мила.
О рађању љубави према роботици, Мила каже да је плод љубопитности и фасцинације коју је имала још од малих ногу када се одушевљавала самој помисли да може да се створи нешто слично човеку. Свесна је да је чека још много искустава и још много знања. А о досадашњем успеху каже да је плод упорности, доследности, стрпљења и поверења. Планира да упише магистарске студије, али за сада не зна да ли ће то бити овде или ван земље.
„Док сам била у средњој, интересовало ме је новинарство, па сам волонтирала на онлајн радију као водитељка. Глума ме је исто тако привлачила још од малена и због тога сам била део школских представа „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, а „Радована Трећег” сам режирала и глумила. Са друге стране математика, бројке, програмирање су ми такође били привлачни. Одувек сам волела да гледам филмове са футуристичким сценаријима и да читам о роботима и технологији. Фасцинирало ме је то како може да се направи нешто што може да поступа слично као човек. Мислим да сам тиме што сам пробала све своје страсти много лакше нашла идеалну професију“, додаје млада инжeњерка, која се не боји да сања отворених очију.
Ситуација са ковид вирусом јој је помогла да сазре и на личном и на професионалном плану. Почела је више да слуша себе и да брине о себи, а надграђивала се и новим знањима и искуствима. Из сваког изазова је научила много ствари које ће јој помоћи у будућности.
Ипак, пандемија је учинила и да мање путује у Србију одакле је њена породица. Има рођаке и пријатеље и у Београду, Новом Саду, Јагодини и Нишу, али каже да Нови Сад има посебно место у њеном срцу. Српску културу, традицију и језик сматра делом свог идентитета и наставља да их негује.
„Још од малена сам ишла на фолклор. Тамо смо, поред македонских игара играли и српске. За мене су македонска и српска ношња биле једне од најлепших. Српски дух и традиција у Куманову се много више осећају и негују, а ја сам поносна на своје корене“, закључује на крају разговора научница Мила Николић.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
