На једном зиду фасаде такозване ,,Старе болнице” и данас може да се прочита „Задужбина београдског трговца Николе Спасића“, као сведочанство једног минулог времена у развоју Куманова
Прва Градска болница у Куманову је изграђена новцем познатог београдског трговца Николе Спасића. Он је у свом тестаменту изразио жељу да се изграде две болнице у унатрашњости тадашње државе. Тако, 18 година након његове смрти, Управни одбор Задужбине Николе Спасића одлучио је да Куманово добије јавну здравствену установу за потребе грађана. Објекат је завршен и пуштен у употребу 1935. године, уз велику подршку општинских власти и становништва.
Двадесетих година прошлог века Куманово је било градић са око петнестак хиљада становника, неразвијеном привредом, нерешеним комуналним проблемима, слабом здравственом заштитом, са много болести и пандемија које произилазе из сиромаштва. Због нерешеног водоснабдевања, грађани су се водом за пиће снабдевали са 17 чесама, али лош квалитет и нехиегијена, били су разлог честој појави стомачних обољења, тифуса, а и туберкулоза је узела маха. О здрављу становништва бринуло је неколико лекара у скромним приватним ординацијама, али није постојао никакав облик болнице или стационара за збрињавање пацијената. Општинске власти нису имале капацитет да саме реше овај проблем, па је вест о одлуци Задужбине Николе Спасића да изгради болницу у Куманову била добродошла и примљена са одушевњењем, јер је то била шанса да се започне са решавањем једног од највећих проблема заједнице. Њихова обавеза је била само да обезбеде плац на коме ће се градити болница.
„Као најпогоднији плац и локација за изградњу кумановске болнице био је изабран онај који се налазио десно од пута који води ка Железничкој станици Куманово, и који је након регулационог плана Општине био предвиђен за спортско-рекреативни центар, а на њему се налазио Градски парк и спортско стрелиште. Власник овог земљишта, које је било на периферији града, било је Вакуфско шеријатско намесништво у Куманову, јер се ту раније налазило муслиманско гробље. Због заједничког интереса, који је био у првом плану, постигнут је договор о пренамени земљишта. Општина Куманово је намесништву за земљиште за изградњу болнице ислатило суму од 25.000 динара и 47 хектара најплодније земље у атару села Режановце. Укупна површина споменутог земљишта које је општина Куманово обезбедила за болницу, износи 5 хектара и 273 метара квадратна“, пише хроничар Димитар Масевски у монографији „Сјај минулих времена“.
Камен темељац изградње овог стратешког објекта био је ударен 25. септембра 1933. године, али због оштре зиме радови су стали код прве плоче и настављени у пролеће наредне године. У интензивним грађевинским радовима велики допринос физичким радовима и добровољним прилозима дали су грађани Куманова. Већ при крају августа 1934. године нова градска болница је била готова, а пуштена је у употребу 16. јуна 1935. године.
„Септембра (19, 20. и 21.) 1934. године извршен је технички преглед и болница је предата на управљање, до свечаног освећивања и комплетирања са одговарајућим медицинским персоналом, среском лекару д-р Јовану Лазаревићу, који је назначен за њеног првог руководиоица. Наиме, свечаном освећењу овог, за тадашње прилике величанственог здања у Куманову, поред свих општинским званичника, присуствовала је и супруга Николе Спасића, Анастазија Спасић. На чеоном зиду при уласку у објекат, постављен је портрет у уљу на платну Николе Спасића, а на источној страни објекта изнад тераса испод симса писало је „Задужбина београдског трговца Николе Спасића“, - пише Масевски.
И простор око болнице је почео одмах да се уређује и оплемењује, па је засађена багремова шума, као и дивљи кестени и борови засади, а на средини парка изграђен је мали базен, док је цело болничко двориште ограђено жицом.
За време бугарске окупације од 1941. до 1944. године болница је наставила са примарном делатношћу, а двориште је сређено и добило садашњи изглед. Поред улице засађен је дрворед као заштитна зона од буке и прашине са улице. Други објекти су грађени после ослобођења земље.
Изградњом болнице у Куманову, Никола Спасић није помогао само житељима кумановског краја, већ целом јужном делу тадашње државе Краљевине Југославије. Овај објекат и данас је један од најлепших у кругу Кумановске болнице.
Ко је Никола Спасић
Никола Спасић је био веома богат и познат београдски трговац, пореклом из Урошевца, који је живео у периоду од 1838. до 1916. године. Његов деда, бежећи од Османлијске власти у потрази за бољим животом, најпре се преселио у Лесковац, а затим отишао у Београд. Његов отац Спасо био је власник абаџијске радње у центру Београда. Никола је са 4 годиине остао без мајке, а по завршетку прве године гимназије напушта школу и почиње да ради у очевој радњи. Будући да је био веома вредан и паметан, радио је и као бакалин, а касније је изучио и кожарски занат. Године 1865. отвара своју кожарску радионицу за израду опанака, а откако се наметнуо квалитетом својих производа, снабдевао је и војску. Притом је зарадио много новца. Истовремено, бавио се и трговином платна и прерадом коже. Живео је скромно, а богатство је стално расло. Као коњаник учествовао је у српско-турском рату 1876. године. Будући да није имао деце и после три брака, почео је да помаже сиромашне и определио се за добротворни рад. Помагао је новчаним средствима, донирао књиге, црквена звона... Посебно је желео да помогне на југу земље, у родном крају. У Београду је изградио кућу за напуштену децу и сирачад, а у Кнез Михаиловој имао је више кућа. Сво своје богатство београдски трговац је оставио народу, с напоменом да се главница новчаних средстава чува, а да се приходи од камате, кирије и другог пословања користе у хуманитарне циљеве и да се граде институције, болнице...
За време Првог светског рата, Спасић је са супругом отпутовао на Крф, где је провео последње дане свог живота. Тамо је и умро 28. новембра 1916. године.
У његовом тестаменту који је отворен 1920. године, између осталог наредио је да се од средстава издвоји 200.000 динара за изградњу две болнице у унутрашњости земље. Тако је Куманово добило прву организовану здравствену установу.
Задужбина Николе Спасића је 1920. године била већа од оставштине Швеђанина Алфреда Нобела, од које се данас додељује Нобелова награда.
Општина Куманово је поводом прославе 500 година свог постојања породици Николе Спасића, доделила плакету за посебна достигнућа у развоју града.
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
