Божићни колач - симбол породице и заједништва

У Куманову је у топлој празничној атмосфери одржан Фестивал божићног колача „Чесница“, манифестација која спаја традицију, културу и народе.

Организован од Канцеларије за културну дипломатију и Удружења грађана из Београда, овај догађај је још једном подсетио да божићни колач није само обредни хлеб – већ симбол породице, заједништва и лепих жеља.

Организаторка божићног фестивала др Гордана Бечић је истакла да је Божић најрадоснији хришћански празник, који доноси љубав, радост, помирење и разумевање међу људима. Божићни колач окупља породицу, а наши стари су знали да кажу: „Где год да си, за Божић – кући да си“.

„Божић је заправо нешто што се дели између породице и шире заједнице. Наша платформа окупља све народе, који баштине културу мешења обредних хлебова, у овом случају божићног колача. Идеја је да направимо чврсте везе између бројних култура и нација, без обзира на све друге разлике“, каже Бечић.

Чесница – српски обредни хлеб

Српски божићни хлеб, познат као чесница, је дубоко укорењена традиција у народу. Иако постоје значајне разлике од региона до региона – од састојака, преко начина мешења – једно је увек исто - меси се са добром намером, молитвом и жељом за здравље и берићет у дому у којем се приноси. Тако да су неки хлебови богато украшени и подсећају на славске колаче, а неки су једноставни, танки и бесквасни.

„У лесковачком крају нема никаквих других украса, а тесто се меси без квасца, јер је време бесквасног хлеба. У Банaту око Зрењанина и Кикинде, прави се чувена банатска чесница, која је јединствена зато што се прави од кора за питу, ораха и меда. Људи који не познају традицију, мешају је са баклавом. У Републици Српској чесница је врло једноставна, без икаквих украса, увек је унутра парица, струк босиљка или зрно пасуља. Чак се у неким крајевима ставља и парче кућног прага, јер нас на тај начин чесница и сви обредни хлебови повезују са нашим прецима. Како ће чесница бити направљена зависи од обичаја и умешности домаћице, али једно је свуда исто, овај хлеб носи душу домаћице, њену молитву и жељу за здравље и берићет у дому у којем се приноси. То је најчешће мајка - жена као чувар дома и традиције “, каже Бечић.

Кумановске погаче – два хлеба, две поруке

У Кумановском крају за Божић се месе два хлеба. Један је чесница са парицом – симболом среће за онога ко је пронађе. Други је украсна погача, која се носи на трпезу као знак благостања.

Живка Христовска из локалног удружења Коло српских сестара каже да приликом припреме божићног хлеба има свој марифетлук, који се практикује у њеном дому.

„Божићни колач има велико значење за сваку православну породицу па тако и за моју. Ја у божићни колач обавезно сипам мало крштене водице. Тесто се добро умеси, а украшава се по жељи. Наши стари су правили тако. И ми обавезно правимо колач који има крст кад се окрене, то је посебан начин мешења хлеба “, каже она, показујући погачу која плени својом једноставном лепотом.

Сматра да овакве манифестације имају за циљ да сачувају културу и традицију једног народа, и предлаже да се овако нешто организује и на нивоу града Куманова, да се више негују српска и македонска култура, и да се то пренесе на млађе генерације.

Божићни хлеб као симбол живота

Др Гордана Бечић истиче да је обредни хлеб много више од рецепта.

„То је нека врста симболичког генетског записа наших предака, а ми га чувањем, мешењем и преношењем те традиције на децу, симболично преносимо даље. Промовишемо обредни хлеб као начин да се сачува идентитет, не само српског народа, него и свих који баштине ту врсту мешења обредних хлебова за празнике. Овде се спомиње Божић зато што је у Европи највећи празник“.

Сматра да се обичаји могу сачувати само кроз нашу децу и нашу унучад, односно, само ако се третирају искључиво као породично наслеђе.

„Ако то не радимо у кући, то ће једнога дана нестати и постати само музејски примерак. Жене су сада заиста креативне, јер оне осећају као мајке и као стубови породице колико је то важно, јер је то део нашег идентитета. Хлеб је нешто што је најстарије - хлеб је симбол живота. Не може се рећи да је ово културно наслеђе угрожено, али је битно да се прави у кући, а не да се наручи из пекаре“, категорична ја наша саговорница.

Фестивал који расте

Фестивал У Куманову је одржан у Уметничкој галерији у организацији Српског културног центра „Спона“ из Скопља. Програмски директор ове организације, Милутин Станчић каже да су се одазвала бројна локална удружења: „Коло српских сестара“, Удружење Срба и Македонаца КУД „Бранко Чајка“ из Тетова, Завичајно удружење Матејче, „Ума сто“ Умин Дол и Бајмок. Учествовали су и ученици и наставници основних школа „Вук Караџић“ из Куманова и „11 Октомври“ из Речице, што је фестивалу дало посебну живост, а могла се видети читавa палета разноврсних божићних хлебова.

„Идеја фестивала је умрежити локална удружења жена и националне заједнице, и заједно показати богатство обичаја“, каже Станчић. 

Неколко божићних колача из Куманова биће 29. децембра изложено у Галерији РТС-а у Београду, као део заједничке поставке обредних хлебова из различитих региона.

Манифестација Фестивал божићног колача ,,Чесница“ организује се по трећи пут, а први пут је у Македонији. За само три године овај фестивал проширио се на шест држава, Србији, Републици Српској, Аустрији, Мађарској и Црној Гори. И биће одржан на 15 локација.

„Ево смо у Куманову и заиста смо срећни што смо дошли, ово је трећа локација ове године. Надам се да ћемо идуће године бити у већем и ширем саставу. Кренули смо 1. децембра из Зрењанина, били смо у Неготину, одавде идемо у Мађарску, у Снет Андреју. Онда одлазимо у Крагујевац у централну Србију, затим у Бања Луку, Приједор, Херцег Нови, и тако све до 25. јануара, када ћемо завршити преко Беча до Горњег Милановца. Учествују бројне националне заједнице Македонаца, Срба, Црногораца, Румуна, Словака, Пољака, Цинцара, тако да је врло лепо дружење жена и националних заједница,  сви јако добро реагују“, каже Бечић.

На крају манифестације, међу изложеним хлебовима, осећала се тиха, али јасна порука: хлеб је много више од хране - симбол живота, заједништва, вере и корена. А управо је то оно што овај фестивал жели да сачува – нит која повезује прошлост и будућност.

Сузана Николић