×
  • Насловна
  • Вести
  • Регион
  • Македонија
  • Спорт

  • Видео

  • Колумни
  • Интервју

  • По допрен глас
  • Репортажи
  • Ретроспектива

  • Погранична хроника
  • Фото вест - Ваша пошта!

  • Дезинформации
  • ПРОВЕРКА НА ФАКТИ:КОВИД-19
  • Проверка на факти: реформи кон ЕУ

  • Контакт
  • Политика на приватност
  • Импресум
  • Маркетинг стратегија
  • Понуда за рекламирање

  • Камена прашина опасна за људе и усеве у Тромеђи

    24.09.2023 23:34 | Сузана Николиќ

    Камена прашина која је највећи проблем становника Тромеђе, биће још већи уколико држава поново дозволи минирање каменолома

    Камена прашина опасна за људе и усеве у Тромеђи

    Мештани села Тромеђа деценијама уназад имају проблема са загађењем животне средине које је изазвано радом каменолома Зебрњак, у близини Куманова. Жале се да су непрестано изложени прашини која се ствара при вађењу и преради камена, а која изједа усеве и угрожава њихово здравље.

    Ових дана вредни домаћини Тромеђе сакуљају сиромашну летину, коју је, кажу појела суша. Њихову муку још више отежава и намера концесионера да се вађење камена уместо механизацијом, као до сада, врши минирањем. Подсетимо само да је ова пракса прекинута пре 13 година, управо на иницијативу мештана. Њихово село се налази у самом подножју, куће су удаљене само километар од рудника, а около су поља.

    „Као мештани смо посебно забринути због тога што се у околини каменолома налазе наша имања и куће. Ми смо ратари и живимо од онога што произведемо на нашим пољима. Део користимо за сопствене потребе, а део продајемо. Oва камена прашина пада на све што се роди, на житарице које смо посејали, ево, видите какав је кукуруз, сунцокрет, трпе и воногради, воћњаци. То није обична прашина она лака коју са земље подиже ветар, већ тешка камена прашина и тамо где падне она се таложи. Најстрашије је то што је ми преко исхране уносимо у организам и тиме нарушавамо своје здравље, а нема начина да се то промени. У задње време повећан је број људи који имају проблема са канцером. Лекари кажу да је то од непрестане изложености прашини која се лепи за грло и плућа“, упозорава Владан Станојковски, секретар месне заједнице Тромеђа.

    У каменолому Зебрњак вади се камени базалт, који се користи за прављење асфалта. Ради се о висококвалитетном камену, једном од најбољих у Македонији. Каменолом ради још из времена Краљевине Југославије и ту је клесана коцка за улице Куманова и Скопља. Од истог камена изграђена је и Спомен-костурница палим борцима на Зебрњаку. До 2010. године експлоатација камена вршила се минирањем, али због опасности од урушивања спомен-костурнице и великих штета на кућама у селу, та техника је забрањена. Тада се минирање вршило два пута дневно: у 10.45 и 14.45 часова, а опасност је најављивана сиренама, због заштите становништва. Сељаци кажу да им у то време није био потребан часовник, јер су по звуку сирене знали који је део дана, а затим и по експлозији мине од које се земља тресла, после чега се појављивало велики облак прашине - т.з. „печурка“. Вођени тим искуством сада ни не помишљају на могућност враћања минирања динамитом у каменолому.

    „У то време напукле су нам фасаде на кућама, зидови, тресла су се стакла на прозорима. Део мештана је тужио и добио отштету за претрпљену штету. Ту, непосредно до каменолома, у првим кућама, погинула је и једна жена, ударио је камен у главу. Тамо може да се погине увек када се минира. Не постоји никаква заштита. Камење лети на све стране, на удаљености од једног километра, чак до сеоског игралишта. Током проетклих тринаест година предахнули смо од детонација, имали смо мир који сада неко поново жели да нам наруши “, каже Горан Јовановић, звани Аркан, који ради као чувар на Спомен-костурници Зебрњак.

    И док је експлоатација овог природног богатства неминовни цивилизацијских чин, јединствени губитници су природа која се безмилосно уништава и мештани околних села.

    О проблему са којим се суочавају обавестили су све надлежне институције у земљи, и сада очекују да оне реагују и заштите њихова права. Помоћ су тражили од Министартсва за животну средину, МВР, Министартсво економије, Општине Куманово и Старо Нагоричане. Сматрају да је правда на њиховој страни, јер им је угрожено основно људско право да живе у здравој и чистој животној средини.

    „Надам се да ће одлука бити у нашу корист, јер нам је заиста угрожено право на здрав живот. Највећу подршку очекујемо од надлежних за заштиту животне средине, мислим да ће они правилно проценити тежину проблема. Па и сада, у овим околностима када се експлоатација врши механизацијом имамо велику штету. Ако смо на пољу, дишемо прашину од млевеног камена. Када почне ветар да дува, диже се торнадо. Ако вас тај вртлог захвати, па још ако је топло, можете да умрете. Ми смо много пута морали да побегнемо са њива због прашине, јер нема ваздуха. Ветар је доноси одједанпут и почињеш да се гушиш. То је тешка прашина од камена, а овде увек дувају јаки ветрови и носе је на све стране“, кажу Јовановић и Станојковски.

    Мештани најављују да ће блокирати прилазни пут, уколико се одобри минирање у каменолому, и тужбе држави, с циљем да се заштити здравље садашњих становника и будућих поколења.

    „Каменолом може да настави са радом ако је то интерес државе, али без минирања. Ми немамо где да идемо, не знамо ништа друго да радимо, живимо од ратарства. Желимо да останемо на нашим огњиштима. Немамо ништа са концесионером, само тражимо да држава заштити наша права и имовину. Ми као село немамо никакву корист од постојања рудника. Имамо само штету. И пут који су нам асфалтирали до споменика ископали су тешким камионима, једну лопату нису бацили да га поправе “, додају револтирано наши саговорници.

    Село Тромеђа је највеће и најразвијеније село у кумановској општини, има око 2000 становника и 640 кућа. Располаже са око 1000 хектара високо квалитетног приватног земљишта, воћњака и винограда, ливада и шума. Ово село постоји око једног века и у њему сложно живе Срби насељени из Лике и Македонци из планинских кривопаланачких и кумановских села.

    Минирање може да сруши Спомен-костурницу Зебрњак

    Минирање и снажне детонације у каменолому довешће у опасност и безбедност Спомен- костурнице палим борцима која је изграђена у част битке на Зебрњаку. По реакција невладиних организација за заштиту културног наслеђа и самих мештана, прошле недеље извршено је пробно минирање, које су пратили професори и стручна лица из Македоније и Србије, да би се утврдио интензитет потреса и како ће се то одразити на цео тај простор, да ли ће доћи до померања тла и споменика у тренутку експлозије.

    Мештани који су били присутни кажу да је цео процес извршен на брзину, раније од претходно најављеног термина, па имају утисак да нешто жели да се сакрије, у интересу концесионера.

    „Мислим да нису извршена реална мерења, јер се ставља мала количина динамита на површину стене и не постиже се реална јачина. Да је динамит постављен у дубини ископа, као што се обично минира, експлозија би била много снажнија. С циљем да се утврди да ли ће бити оштећења на постојећим пукотинама на зидовима објекта залепљена су стакла, која су била дупло дебља од потребних, што је напоменуо и један од професора. Имамо осећај да желе да нас преваре и да покажу да не постоји опасност од минирања, да би издали одобрење, али ми то
    нећемо дозволити. Чекамо резултате испитивања и одлуку“, одлучан је Јовановић.

    Као чувар објекта он каже да постоји велики интерес за посету споменику, и уместо да се помогне да се исти врати у првобитни положај као што је обећавано, да се асфалтира пут како би се лакше стигло до објекта, да се уреди и оплемени простор око њега, споменик се излаже додатној опасности како би се оштетио или потпуно урушио.

    Да објекат има оштећења споља види се и голим оком. Пукотине пропуштају воду која уништава унутрашњост. Скоро на свим зидовима појавила се влага.

    „Држава треба да помогне да се објекат рестаурира, да се заштити од спољних утицаја. Накнадно треба да инвестира у туристичке садржаје како би се запослило месно становништво и искористио овај културни потенцијал. Постоји велики интерес за посету овом споменику. Српске туристичке агенције су га поставиле на мапу њихових посета и једнодневних ексурзија. Дневно има око 50 посета. Долазе и странци, али ми, нажалост, немамо што да им понудимо. Траже место где би сели и одморили се. Како ће се освежити, где ће јести? Прошле недеље на враћању са прославе битке на Кајмакчалану дошло је 700 људи. Била је велика гужва. Годишњица Кумановске битке овде на Зебрњаку обележиће се 23. октобра и доћи ће људи из целог региона, али џаба, ми не знамо да искористимо тај потенцијал“, каже разочарано Јовановић.

     

    Pogranicna Hronika

    2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk