Српски глумац Микица Петронијевић (52) је одлучио да препешачи 800 километара од Аранћеловца до Хиландара да би скренуо пажњу јавности на положај и статус особа са аутизмом. На том путу је прошао кроз Македонију, а ми смо га срели у селу Старо Нагоричане у истоименој општини. “Наоружан” ранцем, штапом, а највише вољом да испуни свој хумани циљ и добије још једну битку за децу са аутизмом, испричао нам је своју идеју.
Микица је своју дедовину у селу Венчани, општина Аранђеловац поклонио удружењу „Свици у мраку“, са идејом да од сеоског домаћинства направи модеран центар за дневни и вишедневни боравак деце за аутизмом. Удружење постоји од 2021. године, и већ у првој години су успели да обезбеде скромне капацитете што се тиче лежајева, а прошле и ове године су организовали летњи камп, где су викендима долазила деца из удружења али и из читаве Србије са својим редитељима. Његова идеја је да овај центар прерасте у регионални и да деца и одрасли из суседних земаља имају свој кутак за боравак и дружење.
Петронијевић који је и сам родитељ младића са аутизмом, ову своју одлуку донео је за време здравствене кризе са короном и наметнутим ограничењима за све становнике.
„За време короне када је најпре донета одлука да се шетају кућни љубимци, а тек онда деца са посебним потребама, ја сам одлучио да средим то своје имање и да одведем свога сина тамо, не знајући ште ће се дешавати у будућности. И онда сам помислио зашто само за њега, ајде за сву децу и тако смо уз помоћ пријатеља кренули ту причу и фала Богу сад иза нас имамо та два летња инклузивна кампа, бројне радионице, можда хиљаду родитеља и деце, који су нам дошли у протекле две године. Неко на дневни, неко на вишедневни боравак“, каже наш саговорник.
Средствима која су досад прикупљена одрађени су темељи за летњиковац од 70 квадрата, који ће бити центар дефектолошког парка и где ће се спроводити све активности.
„Мој мото је да није ништа у зградама већ у љубави и пажњи коју посвећујемо тој деци. Треба да имамо довољно садржаја да им пружимо подршку и да развијамо капацитете и потенцијале који они имају. А, свакако свако од њих има посебне, јер су они јединствени, и желимо да њима и њиховим родитељима у неким свакодневним рутинама олакшамо живот, од једноставног одлажења у тоалет, од самосталног доручка, ручка ... Радимо на тим ситницама, које су за нас лагане , а за њих могу бити непремостиве. И да покушамо да те њихове потенцијале развијемо. У Србији то није системски решено ни на један могући начин, постоји само основно школовање, али даље за омладину и старије особе не постоје никакви садржаји“, каже Петронијевић.
Напуштена домаћинства оазе наде и љубави за децу са аутизмом
Идеја удружења „Свици у мраку“ зачета у Србији добија регионални карактер. Успостављена је сарадња са више удружења из региона, а постоји интересовање и за укључење деце и родитеља из Македоније.
„Ево ја сам се чуо са мајкама из Македоније које су ме питале да ли могу на лето да дођу на камп са децом. Наравно да могу, то ме радује. Имамо сарадњу и са центрима из Црне Горе, из Сарајева нам долазе пријатељи, тако да је ово озбиљна регионална прича, јер статус деце и особа са аутизмом, мислим да је подједнако проблем у свим срединама, и није се далеко одмакло, тако да ће та нека заједничка сарадња бити изузетно важна. Исто као што постоје центри за децу која немају поремећаје у развоју, тако је битно и за нашу децу која их имају. Намера је да деца из Македоније дођу у Шумадију и обратно, деца из Србије да посете Македонију и да буду друштевно ангажована као и сви други чланови друштва. Њима је живот тежи него нама, а са друге стране, оне духовне, можда су под већим благословом него ми обични људи, јер су заштићени од сваке врсте порока, не знају за злу помисао, немају ни трунку негативног у себи, то су најчистије могуће душе. Надам се да ћемо неким нашим трудом покушати да створимо, бар за нијансу, хуманији свет у који би волели да живимо сви ми, а нарочито наша деца кад нас не буде било“, верује Петронијевић.
Како би што брже реализовао своју идеју познати глумац је кренуо на ходочашће, 27. септембра, на Крстовдан. Воде га два примарна циља, а то је да прикупи новчана средства (смс 105 на 2407 за Србију) и донације за даљу реконструкцију центра и да друштвену заједницу анимира на тему положај деце и особа са аутизмом.
Микица је у марту имао ходочашће у манастиру Острог, па је сад кренуо на пут за Хиландар. Каже да има велику подршку, првенствено од обичних људи који га срећу и хоће да га повезу и понуде му помоћ. На граници са Македонијом, на граничном прелазу Прохор Пчињски га је дочекао његов пријатељ Давор Арсић из Куманова, који га је сместио у Старо Нагоричане, где ће остати једну ноћ и посетити цркву Светог Ђорђа из 14. века.
„Он је изразио жељу да ми помогне и путем његових контаката и пријатеља ја сам данас гост овде. Јако сам радостан што сам упознао ове људе и то се дешава током целог пута. Те људе упознајем први пут, а на крају кад се растајемо како да смо провели много година заједно, затоа што су та пријатељства искрена и без икавог интереса. Данас је са мном пешачио и мој пријатељ Давор и пропешачио 10 километара“, каже наш саговорник, кога смо срели у Општини Старо Нагоричане.
Свој пут је наставио у село Габреш, с намером да посети манастир Свете Петке, а онда иде за Свети Николе, где га чекају бајкери, а даља траса је према Штипу и Струмици и Старом Дојрану где ће прећи границу са Грчком.
Удружење ,,Свитац у мраку“ досад није сарађивало се удружењима у Македонији, осим појединачних случајева са родитељима, али Петронијевић, очекује да после ове посете дође до конкретне сарадње.
„Ја како родитељ нисам огорчен ни на кога, само желим да људи препознају те ствари и да кренемо са мртве тачке, и да дамо позитиван пример како један озбиљан проблем може да се реши у свим државама. Свака средина има напуштена сеоска домађинства која могу да се пренамене како ми желимо, и да буду прилагођена овој деци, односно да се претворе у оазе наде и љубави, као што је наш воћњак и наше домаћинство, где су сви људи добре воље добродошли. Ја се надам да ћемо кад завршимо са инфраструктуром, радити на том регионалном повезивању. Позивам сличне организације да нам се јаве и да заједнички радимо на решавању проблема“.
Познати глумац планира да прође 800 километара пешке и да симболично за 33 дана стигне до Хиландара, на велики православни празник Свети Лука, да том приликом уђе на Свету Гору и да се причести. Тада ће доћи и његов син Михајло, који пуни 25 година и заједно ће провести 3 дана на Хиландару. То је за њега највећи благослов. Жели да путем те трасе сврати у све цркве и манастире који се налазе у окружењу, и да се сваког дана помоли за сву децу и њихове родитеље.
Највећи проблем на путу су му, како каже, били су жуљеви на ногама. Уз јаку веру он не сумња да ће стићи до свог одредишта и испунити своје духовно путовање. У просеку пешачи око 25 километра дневно. Сусрете и све доживљаје на путу планира да преточи у запис. Каже да није имао ни једно лоше искуство, напротив упознао је и много добрих људи који су најавили да ће уплатити помоћ за његов центар.
Пријатељи из Македоније и Грчке могу да помогну уплатом донације на жиро рачуне:
динарски рачун : 265-3300310011575-11
девизни рачун : RS35265100000087648863
свифт: RZBSRSBG
RAIFFESEN BANK
2008 - 2024 Kumanovonews.mk • Сите права се задржани. Текстовите не смеат да се печатат или емитуваат, во целина или во делови, без договор со Kumanovonews.mk
