Тромеђа – прво урбанизовано село у кумановском крају: Личани дотерали своје куће возом

Када су становници личких села добили решења тадашње државе да се са кршевитих предела преселе у Македонију, у село Тромеђа, са собом нису донели само покућнину, своју културу и традицију, већ и своје куће - брвнаре. Дрвене конструкције товарили су у Госпићу у вагоне теретних возова и монтирали их на својој новој адреси. 

„Срби за Србе” и „Спона“ изградиле нову кућу породици Лазaревски у Старом Нагоричану

Хуманитарна организација „Срби за Србе“ из Београда у партнерству са Српским културно информативним центром „Спона“ из Скопља, обезбедила је нови дом петочланој породици Лазаревски из селу Срновац која је до сада живела у условима недостојним за људе у 21. веку. Они су добили нову кућу у селу Старо Нагоричане и већ су се уселили надајући се срећнијој и лепшој будућности.

Прва кумановска болница – задужбина београдског трговца Николе Спасића

На једном зиду фасаде такозване ,,Старе болнице” и данас може да се прочита „Задужбина београдског трговца Николе Спасића“, као сведочанство једног минулог времена у развоју Куманова 

Живка Христовска, председница Кола српских сестара: Хуманитарни рад оставља трагове на души

Када се пре три деценије Живка Мишић Христовска познатија као Жижа прикључила групи жена из Куманова које су донеле одлуку о обнављању предратног Кола српских сестара у овом граду нико није веровао да ће дочекати јубилеј – тридесет година хуманитарног и културно просветног рада.

Тежак живот брачног пара Димковић: Муку муче за корицу хлеба

У планинском селу Алгуња у махали Татариновац у невиђеној беди и сиромаштву живи брачни пар Радован (63) и Борјанка (67) Димковић. Прате их озбиљни здравствени проблеми, а немају ни пензију нити примају социјалну помоћ. У суровој борби за преживљавање минимална средства за егзистенцију обезбеђују обрађујући земљу на примитиван начин и брањем шумских плодова у планини.

Кумановскa ракија од модре шљиве и кајсије – злата вреди

Ова ракија се прави од органиских плодова, а пече се на традиционалан начин. За квалитет је награђена златном, сребрном и бронзаном медаљом на Међународном фестивалу ракије „Ракија и ракијаши 2020“ у Панчеву.

Соколана – симбол спорта и богатог културно забавног животa у Куманову

Један од најлепших и најрепрезентативнијих објеката у Куманову, спортска сала Соколана, изграђен је почетком прошлог века и ове године слави 90 година постојања. Мало људи зна да је ово величанствено здање било намењено као свадбени поклон краљу Александру Карађорђевићу.

Жарко Јовановић, глумац – Сваки уметник треба да понуди нешто аутентично ако жели да буде запамћен

Играо је легендарног Досета у представи „Бегалка“, поводом великог јубилеја града Куманова. Остварио је значајну сарадњу са легендарним КПГТ-ом и српским и југословенским редитељем Љубишом Ристићем у оквиру које је глумио у култним представама „Ричар Трећи“ и „Псовање публике“. За његово животно опредељење пресудну улогу имала је југословенска кинематографија, а највише би волео да игра представе по текстовима Горана Стефановског, јер сматра да су најближи данашњем начину живота 

Живот на граници: Кућа у једној, башта у другој држави

Становници пограничног планинског села Алгуња, тачније махале Татариновац и Сејдинце, живе у две државе. Поделом бивше СФРЈ, кроз њихово село је „прошла црта“  названа македонско-српска граница и променила њихове животе. Сада су им куће  на територији Македоније, а дворишта, баште и њиве у суседној Србији.

Ново Село нико не напуштa – Број младих је исти као пре пола века

Ново Село лежи на падинама Скопске Црне Горе у југозападном делу Кумановског поља, на осам километара од Куманова, а граничи се са Љубодрагом, Умин Долом, Романовцем и Ропаљцем. Да би се стигло у овај живописни крај, најбоље је кренути старим путем Куманово – Скопље.

Манастир Матејче дефинитивно препуштен зубу времена - ЗНАМО ЛИ ШТА ИМАМО И ШТА ТРЕБА ДА ЧУВАМО

Сваки сусрет и свако подсећење на манастир Матејче у истoименом селу у Општини Липково буди у нама помешена осећења. Радост због поновног сусрета са овим импозантним здањем и врхунским делом средњовековне архитектуре и тугу због тога што је препуштен зубу времена и вандалима, љутњу због неиспуњених обећања надлежних, опште незаинтересованости државе, цркве, и свих оних који су на било који начин дужни да брину о овом културном наслеђу изузетне вредности.

Избегличка судбина Петра Диклића – НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО ЈЕ БИТИ ЧИСТ ПРЕД СОБОМ И ПРЕД ЉУДИМА

 Када је пре готово три деценије Петар Диклић из села Брлог са својом породицом, као избеглица из Хрватске, дошао у Македонију, није ни претпоствљао да ће остатак живота провести ту. Као и велики број Срба из Крајине, он је 1991. године под притиском хрватске војске, напустио родно огњиште и хиљаду километара далеко од земље својих предака, у кумановском селу Војник, започео живот од нуле.

Аџитепе крије тајну из Другог светског рата - ЖРТВОВАЛИ ЖИВОТЕ У ОДБРАНИ НЕБА ИЗНАД КУМАНОВА

Широј јавности је мало познато да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова. Два сата пре него што је бомбардован Београд у 6.30 часова, на данашњем спортском аеродрому Аџитепе, на месту званом „Режановачка коса“ нападнути су и уништени авиони Војног ваздухопловства Краљевине Југославије, а живот је изгубило 15 пилота, официра и подифицира. Они су прве жртве априлског рата 1941. године, иако је овај податак непознат и нигде се не спомиње у званичним документима.

Лукавство војника трубача – решило Кумановску битку

Подвиг који је обележио битку било је лукавство обичног војника - трубача Адемовића који се ушуњао у позадину турске војске и по слуху одсвирао њихове трубне знакове за повлачење

Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану - Ремек дело византијског класицизма

Црква Светог Ђорђа у селу Старо Нагоричане је једна од најлепших византијских архитектонских грађевина не само у Македонији већ и на Балкану. Сматра се највреднијим и најстаријим средњовековним спомеником културе. Изграђена је у XI а обновљена у XIV веку, има беспрекорна архитектонска решења и лепоту фрескописа који спада у највише домете средњевековног сликарства па човек не треба да буде велики стручњак да би уочио њену непроцењиву вредност.

Дечак прелази реку и српско-македонску границу да би стигао у школу

Једанаестогодишњак из Србије свакога дана прелази државу границу како би стигао у школу у Македонију. Ученик шестог разреда Марко Арсовски из села Горњи Старац, Општина Бујановац, шест година похађа наставу у селу Драгоманце у Општини Старо Нагоричане, због тога што нема школу у свом селу које се налази у Србији. На реци Пчињи нема моста, па Марко сваког дана, сам или уз помоћ својих родитеља гази преко воде.